Калињинград је парче Русије у срцу Европе, између Пољске и Литваније, око 500 километара од остатка Руске Федерације. У пролеће 1945. освојила га је Црвена армија, потискујући нацисте. На конференцији у Потсдаму, некадашњи Кенигсберг у Источној Пруској, припао је Совјетском Савезу и преименован у Калињинград. Калињиградска област на Балтику и данас је седиште руске Балтичке флоте.
Професор Филозофског факултета у Београду на катедри за историју Александар Животић каже да је држање Калињинградске области важно из руског угла за очување безбедности Балтика.
То је континуитет који постоји од совјетских времена и који је данас важан за Русију. Важно је напоменути да је СССР натеран на такав потез управо због лошег искуства које је имао са дешавањима пред Други светски рат, додаје Животић.
Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове истиче да је Калињинград седиште руске Балтичке флоте пошто је то једина руска лука која се зими не леди.
"По свим информацијама од 2013. године, тамо се налазе нуклеарни пројектили 'искандер', којима је могуће извести напад на европске државе, наглашава Новаковић. И у том контексту било која нестабилност отвара гомилу безбедносних питања", сматра Новаковић.
Могућу нестабилност наговестио је потез суседне Литваније. Забранили су копнени транспорт роба под санкцијама Европске уније, што је око 50 одсто руског снабдевања Калињинградске области. Од 2002, две године уочи великог проширења Уније, према споразуму Вилњуса и Москве, транспорт се обавља железницом, преко Литваније. За Литванце је то примена санкција, за Русе – блокада.
Новаковић наводи да се то односи на грађевински материјал, челик и неке сировине које ће погодити индустријски сектор, али и да изазове одређену економску нестабилност.
Указује на то да храна и неке друге робе нису обухваћене санкцијама и да постоји могућност снабдевања морем, али да то подиже трошкове снабдевања.
Постоји ли могућност дубље ескалације?
Према његовим речима, постоји бојазан да се то одрази у безбедносном смислу. Неколико стручњака за међународне односе из САД су недавно упозоравале да би овакав потез могао да буде најава неке дубље ескалације, додаје Новаковић.
Русија је најавила одговор којим ће погодити Литванију, нису прецизирали како. Још када су се Финска и Шведска спремале да предају захтев за чланство у НАТО-у, руска Балтичка флота одржала је војну вежбу – редовну, али пропраћену подозрењем суседа.
У Калињинградској области је велика концентрација руске војне моћи, делом ангажоване на ратишту у Украјини, објашњава историчар Животић. Одоговор Русије, сада би могао да значи војно-техничке мере, тумачи професор Филозофског факултета у Београду.
Животић каже да би то могло да буде померање трупа и размештај стратегијских снага ракетне намене.
"Са руске стране гледано, ту се јавља још неколико проблема, с обзиром на то да је Русија ангажована у Украјини, да је гро њених ресурса усмерен ка тој области. Сада се отвара нов правац који носи нови безбедносни изазов и који има нешто другачије реперкусије с обзиром на то да Русија нема копнену везу са тим делом територије", додаје Животић.
Према његовим речима, искуство из 1938. и 1939, када су у питању Балтик и Пољска и руско-фински односи, уноси зебњу и велики страх.
У Калињинградској области живи око милион људи. У суседству НАТО чланица. У одговору Вашингтона подсећање на Члан 5 – напад на било коју чланицу је напад на све чланице. С обзиром на размере могуће ескалације, како се оцењује, нове тензије могу да буду и назнака повратка дипломатији.
Кога ће Русија напасти у случају светског рата, сазнајте ОВДЕ.
Извор: РТС
