Пише: Јевгениј Баранов, директор Руског центра за науку и културу „Руски дом”
Прошле недеље је најављено да су градске власти Сремских Карловаца донеле одлуку о постављању бисте првом руском императору Петру Великом. Одлука је донета скоро једногласно. Против је гласао само један посланик. Свој поступак је објаснио тиме што му нимало није јасно због чега би, забога, неком тамо странцу са круном на глави била подигнута биста баш у његовом граду.
„Не иштем материјално благо, већ духовно. Не тражимо богатства, него помоћи за просвету учења и за оружје душа наших, да би се супротставили онима који војују против нас... Буди нам други Мојсије и избави нас из Египта незнања!”
Чини се да би ове речи из писма српског митрополита Мојсија Петровића упућене руском императору биле довољне да оправдају разлог за постављање бисте Петру Великом управо у Сремским Карловцима. Човек, који је уздигао Русију до нивоа великих европских држава, 1724. године, само годину дана пре своје смрти, издаје указ којим се у Карловцима отвара прва српска школа. Управо су у овој школи, која ће током читавог следећег столећа бити извор најразличитијих знања за будућу српску елиту у аустријској империји, почели да се баве очувањем и развојем православне веронауке, одбраном ћирилице, основним вештинама у области драматургије и савременог позоришта, барокним сликарством и архитектуром, латинским, грчким језиком... О величини доприноса Петра Првог говори и чињеница да је први учитељ ове школе постао руски племић Максим Суворов, који је по личном наређењу руског императора дошао у Карловце.
Управо у Карловцима 1698–1699. године одржава се познати Карловачки мировни конгрес, на којем је Русија по први пут наступила на међународној арени не само као пуноправни учесник мултилатералних преговора о миру и безбедности у Европи, већ и као заступница интереса православног становништва територије, коју су поделили Аустријанци и Турци. Отварањем руског посланства у Бечу, православни Срби, који су били под влашћу аустријске круне, почели су да гледају на руског цара као на јединог заштитника. Временом је овај однос према руском престолу могао да се окарактерише као религиозни култ. Ево шта о овоме пише у својој монографији професор историје уметности Универзитета у Београду Владимир Симић:
„Култ руског цара Петра Великог био је веома снажан међу словенским народима у 18. веку, а нарочито код Срба у Хабзбуршкој монархији. Видећи у њему моћног православног монарха и заштитника православља, обраћали су му се, као и његовим наследницима, са надом да ће их заштитити од угњетавања и верског прогона који је спроводила римокатоличка црква.”
Руски дом је сасвим случајно сазнао за невероватну историју „култа Петра Великог”, који је био распрострањен међу српским становништвом тадашње аустријске империје, посебно међу Србима у околини Сремских Карловаца. Када смо изнели предлог да се 350. годишњица рођења првог руског императора обележи пуштањем у оптицај филателистичког издања са његовим ликом, Пошта Србије је имала само једно питање: Коју представу Петра Великог треба приказати? Постоје стотине портрета руског цара, које су насликали различитих година различити аутори у најразличитијим земљама. Морали смо да нађемо онај који би повезивао императора непосредно са Србијом. Потрага нас је довела у Велику Ремету – један од најлепших манастира на Фрушкој гори. Испоставило се да ми нисмо први Руси које су трагови Петра довели до Фрушке горе. Крајем седамдесетих година 19. века српским територијама аустријске империје је путовао гроф Уваров, научник, колекционар и оснивач Историјског музеја на Црвеном тргу у Москви. Дошавши у Велику Ремету, гроф је био потпуно изненађен портретом Петра Великог, који је украшавао један од зидова манастирског конака. За њим је 1879. године у Ремету кренуо руски професор славистике Владимир Качановски. Манастир је затекао у најжалоснијем стању, са трошним зидовима, у беди и запуштености. Следи цитат из његовог чланка који је објавио по повратку у Русију:
„Данас се овај величанствени портрет чува у одајама старешине манастира... поред портрета висе минијатурни, релативно гледано, портрети аустријског цара Франца Јосифа и његове супруге. Народ (православни Срби), током славе и великих празника иде у одаје старешине да се „поклони” портрету руског цара Петра, као чудотворном лику: на уласку благочестиви Србин се крсти, изговара ’о, избавитељу наш’, након чега целива портрет. Трагови честог целивања се уочавају на портрету”.
После Качановског Велику Ремету посећује истакнути руски историчар уметности Владимир Стасов, који је од царског двора добио наређење да се договори са митрополитом београдским и игуманом манастира о могућности преношења портрета у Санкт Петербург. Заузврат, по указу императора Александра Трећег, у Србију је послата копија портрета и велика свота новца, која је била и више него довољна да би полууништени манастир поново био представљен у свој својој лепоти и величанствености. Дана 9. јуна, тачно на 350. годишњицу рођења Петра Великог, Пошта Србије је представила марку са српским портретом Петра Великог, чија копија и дан-данас виси на зиду у секретаријату оца Стефана, игумана Велике Ремете, док се оригинал чува у Ермитажу. На полеђини оригинала сачуван је древни натпис: „Поклон манастиру Велика Ремета од породице Панајотовић из Сремских Карловаца 1818. године”.
Дана 29. јуна у самом центру Сремских Карловаца биће откривена скромна биста великом руском императору, који ће, према речима једног локалног посланика опозиције, „бити међу својима”.
О стању око Калињинграда прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
