Ипак, у публикацији се наводи да то представља благо побољшање у односу на четврти квартал 2021. године, када је било потребно издвојити 1,14 просечних плата за потрошачку корпу.
За покриће минималне потрошачке корпе било је довољно 0,59 просечне зараде, односно око 42.400 динара и то је непромењено у односу на претходни квартал а више за скоро 10.000 од минималне зараде.
Просечна зарада без пореза и доприноса, у поређењу са истим периодом претходне године, номинално је виша за 13,4 одсто, а реално за 4,3 одсто. У односу на четврти квартал 2021. године номинално је виша за три одсто, а реално за 0,6 одсто.
Посматрано по градовима, у првом кварталу 2022. године куповну моћ изнад просека Републике имали су Београд (0,94), Нови Сад (1,07), Крагујевац (1,10) и Ниш (1,11), док су у осталим градовима просечне зараде покривале минималну, али не и просечну потрошачку корпу домаћинстава.
Раст стопе незапослености
У прва три месеца у Србији је било запослено 2,9 милиона, а незапослено 341.000 људи, док је ван радне снаге било 2,6 милиона људи старијих од 15 година.
Стопа незапослености износи 10,6 одсто и за 0,8 процената је виша у односу на четврти квартал 2021. године, број незапослених у односу на исти период повећан је за 24.700, а број људи ван радне снаге већи је за 5.900.
Најновија стопа незапослености, у поређењу са последњим кварталом 2021. године, бележи раст у свим регионима.
Тако је у Београдском региону са осам порасла на 8,6 одсто, Војводини са 8,8 на 9,7 одсто, Шумадији и Западној Србији са 10,7 на 11,6 одсто, а у Региону Јужне и Источне Србије са 12,2 на 13,2 одсто.
Посматрано по секторима, највеће учешће броја запослених у првом кварталу 2022. године забележено је у услужном сектору (56,1 одсто), затим у индустрији (23,2 одсто) и пољопривреди (15,2 одсто), а најмање у грађевинарству (5,6 одсто).
У поређењу са претходним кварталом, незнатан пад учешћа запослених забележен је једино у сектору индустрије (са 23,5 одсто на 23,2 одсто), док је у секторима услуге (са 55,9 одсто на 56,1 одсто) и грађевинарству (са 5,4 одсто на 5,6 одсто), забележен раст броја запослених, док је у сектору пољопривреда, шумарство и рибарство учешће непромењено.
У међугодишњој периодици (И квартал 2022 ‒ И квартал 2021), пад удела запослених бележи једино сектор индустрије (са 24,6 одсто на 23,2 одсто), насупрот осталим секторима који углавном бележе раст, при чему предњачи сектор пољопривреде, шумарства и рибарства (са 13,8 на 15,2 одсто).
Извор: Медији
