Тежиште ратних операција у Украјини налази се на истоку земље. Беспоштедне борбе воде се у Доњецкој и Луганској области.
Епицентар борбених дејстава је Северодоњецк, град у Луганској области са предратном популацијом од 103.000 становника. За најважније објекте у граду сматрају се тамошњи аеродром (Удаљен 3,7 километара од града) и хемијска фабрика Азот.
Не постоји усаглашена званична верзија о почетку борбених активности на овом подручју. За почетак битке за Северодоњецк, руска страна узима пети март, Запад 6. мај, а украјинска страна сматра 28. фебруар.
У овом тренутку руске трупе контролишу већину градског подручја и његове околине. Ратна мапа се различито тумачи када су у питању проценти освојене територије, али нико не доводи у питање чињеницу да су украјинске трупе на овом потезу у инфериорној позицији.
Украјински извори саопштили су да њихове трупе напуштају градско подручје Северодоњецка.
Ко чини окосницу руских копнених снага на истоку Украјине?
На правцу ка Северодоњецку и Лисичанску наступају оклопне, моторизоване, ваздушно-десантне јединице, Национална гарда (Росгвардија) и локална милиција Луганске Народне Републике.
4. Гардијска тенковска дивизија
Ова јединица је наследница легендарног 17. тенковског корпуса Црвене армије, формираног јуна 1942. у Стаљинграду. Броји од 12 до 14.000 људи. Борбени пут ове формације започео је на обалама Дона, где је због жестоких борби код Кантемировке јединица добила надимак "Кантемировска".
Пут је настављен у бици код Курска 1943. и ослобађању Кракова и Дрездена у завршној фази рата.
За исказану храброст у Другом светском рату, 32 припадника су одликована звањем Хероја Совјетског Савеза. По завршетку ратних операција, јединица је премештена у Наро-Фоминск у Московској области, град којем је 2009. тадашњи председник Димитриј Медведев доделио почасно звање "Град војне славе".
У годинама које су пратиле распад Совјетског Савеза, 4. Гардијска је учествовала у државном удару 1993. НЈени оклопњаци поново су зарежали крајем 1994. године када је почео Први чеченски рат.
Такође, понос оклопних снага Русије учествовао је у мировним мисијама у Јужној Осетији 1997. и на Косову и Метохији од 1998. до 2002.
45. Одвојена гардијска бригада за специјалне намене
Стационирана је у Кубинки, 63 километра западно од Москве. Ова формација налази се у саставу ваздушно-десантних снага руске федерације. Формирана је фебруара 1994. године, десет месеци пре избијања Првог чеченског рата, где је имала ватрено крштење.
Ратни пут настављен је и у Другом чеченском рату, а јединица је поново кренула пут Кавказа 2008. током руске офанзиве на Грузију.
Плаве беретке поново су се нашле у највишем степену приправности 2014. током заузимања Крима, а затим је уследио осмогодишњи период мировања.
Почетак 2022. године наговестио је појачане активности падобранаца. Најпре су послати у Казахстан у оквиру мировне операције ОДКБ, а само месец дана касније са пуном борбеном опремом упућени су на територију западног руског суседа.
Орденом Хероја Руске Федерације одликовано је 11 специјалаца из овог одреда, од тога петорица постхумно.
76. Гардијска ваздушно-десантна јуришна дивизија
О овој јединици писали смо опширније у једном од претходних текстова. У питању је елита руских ваздушно-десантних снага из Пскова која је прошла сва ратишта у савременој историји од Другог светског рата до Украјине.
У потоњем сукобу псковски падобранци били су ангажовани у борбама око Кијева у почетној фази рата, потом су премештени на исток земље.
2. Гардијска моторизована стрељачка дивизија
Стационирана је у насељу Калињинец у Московској области. Ватрено крштење имала је у бици код Смоленска 1941. године а учествовала је и у одбрамбеној операцији код Брјанска у јесен исте године.
Када се однос снага на Источном фронту променио, јединица је учествовала у ослобађању Кавказа, Белорусије, Балтика и полуострва Таман код Керчког мореуза, по којем је добила надимак "Таманска дивизија".
У послератном периоду име "таманаца" везује се за државни удар 1993. и Други чеченски рат. Дивизија је расформирана 2009. да би четири године касније одлуком министра одбране Сергеја Шојгуа била враћена у састав оружаних снага.
141. специјални моторизовани пук Ахмат-Хаџи Кадиров
Ова формација далеко је познатија по надимку Кадировци. Од почетка рата у Украјини често је предмет пажње светских медија. Пук је потчињен Националној гарди Руске Федерације и стациониран је у Грозном, престоници Чеченске републике.
Јединица је основана 2006. године и ангажована је у обезбеђивању председника Чеченије Рамзана Кадирова.
Кадировци су први ангажман под заставом Русије имали на сиријском ратишту 2018. године. Наредни позив на бојиште стигао је четири године касније, када су упућени у Украјину.
Пук Ахмат учествовао је у борбама за аеродром у Гостомељу и код Маријупоља. Тренутно су на линији Северодоњецк-Лисичанск.
Након изјава више високих руских званичника о опасности од сукоба између Русије и НАТО, који би веома лако могао да прерасте у трећи светски рат са неминовном нуклеарном катаклизном, из Москве је стигла до сада најозбиљнија претња атомским оружјем и то на рачун – Велике Британије. Више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: Нпортал
