Пише: Емил Влајки
НАПОМЕНЕ. Срби су се могли организирати и послати довољно СМС порука да Сандра побиједи. Али нису то урадили. Бошњацима је важно да њихов кандидат буде побједник, а Србима није. Што је необично, прво или друго?
Међутим, ово није чланак о пјевању и пјесмама. Ово је чланак о политичкој проституцији у Србији. Звезде Гранда нису првенствено забавна, него политичка представа, политички „ентртејнмент“. То сви знају осим Срба, или је можда нешто друго у питању. Ни Пјесма Еуровизије није првенствено забавног него политичког карактера. Точно се зна тко не смије ту учествовати, Руси наравно, тко ће ући у финале и тко ће бити побједник. Србе још увијек не избацују иако нису наметнули санкције Русима, али слиједеће године, ако Срби овако наставе, тко зна? Ако буду и даље „несташни“, сломит ће их као Ђоковића.
Звезде Гранда измишљају босанску нацију
Емисија Звезде Гранда су најзначајнија политичка регионална емисија у забављачкој форми. Гледају је милијуни људи широм свијета. Она, суштински, не промовира ни пјеваче, ни жири, већ народе, уствари један једини народ, али под неточним именом, и то се свјесно ради годинама. Нитко у жирију није политички неписмен да то не зна, а ни у менађменту емисије, поготово када се ради о Саши Поповићу који је, чињенично гледано, задужен да спроводи такву политику. Таквим понашањем, он вријеђа, понижава, игнорира два конститутивна народа у Босни и Херцеговини. Када пјевају Срби и Хрвати, НИКАДА их тако не назива, већ, спомињући њихова имена, „мудро“ каже да су из тог и тог града, а Бошњаке/муслимане упорно назива Босанцима; ЈЕДИНО НЈИХ ЕТНИЧКИ СПОМИНЈЕ!
Његов дискурс се своди на слиједећу схему коју упорно спроводи. На примјер, „има толико и толико кандидата из Србије, Црне Горе и Македоније, и толико и толико БОСАНАЦА.“ Код ових првих понекад и варира, али, што се БОСАНАЦА тиче, ту је непогрјешив! Милијуни широм свијета који гледају ту емисију, већ су се навикли, захваљујући Саши Поповићу, уз шутњу жирија, да Бошњаке/муслимане изједначавају са Босанцима, а Босну и Херцеговину са Босном. По Саши, што се тиче Хрвата и Срба у БиХ, ни не треба да се спомињу; тко њих шиша. Циљ оних који су прави господари Звезда Гранда, постигнут је тисућу посто!
У уставу Босне и Херцеговине се говори о три конститутивна народа: Бошњацима, Хрватима и Србима. Нема Босанаца. Држава се зове Босна и Херцеговина, а не Босна. Босна је у БиХ, регија, као и Херцеговина, и не може се регионална припадност изједначавати са државном припадношћу.
Ни Хрвати, ни Срби у БиХ неће никада за себе казати да су Босанци, али се добар дио Бошњака/муслимана изједначава са Босанцима, поготово такмичари у Звездама Гранда!
Проституирана српска елита то толерира
Али није Саша Поповић једини кривац за овакво искривљавање стварности. Никада, ни један медиј у Србији, ни један политичар, никада нису довели у питање ово грубо и неукусно игнорирање Хрвата и Срба у БиХ.
Другим ријечима, Александру Вучићу, Џевад Галијашевић предбацује да је издајник свог народа, спомињући нарочито издајнички Бриселски споразум, слугански однос према Њемачкој и његову лошу политику у односу на Космет и Републику Српску. То није точно. Они који су истински поборници англосаксонаца који су Србе бомбардирали и демонизирали, те настављају с тим све жешће, су већина интелектуалаца у Србији разасути по којекаквим организацијама (хуманитарним, НВО), институтима, политичким партијама, медијима и забавним програмима гдје су плаћена, проституирана служинчад коју Запад обилно намирује. Вучић би морао водити сасвим другачију политику да су интелектуалци у Србији другачије политички, цивилизацијски и људски оријентирани.
НАПОМЕНА. Сада ће се дићи халабука плаћеника свих врста, и не само њих, против Емила Влајкија који се усудио да дотакне ову табу тему. Они, међутим, себе не могу опрати, нити се оправдати преко своје агресивности. Што се тиче мене, живио сам преко двије деценије у иноземству, и био бих пресретан када би БиХ била грађанска. Међутим, ту се грађанска еманципација не може остварити без претходне националне еманципације. То имплицира, између осталог, да ни један народ ма колико год био бројан, не може доминирати над два остала народа и натјерати их да изгубе свој идентитет, или да га подреде неком другом.
Више текстова аутора Емила Влајкија прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
