Пише: др Иван Пајовић
У исто време, на другом крају света формира се много сложнији колективни Исток који чини све да заштити свој сопствени интерес. И не само то, већ припрема санкциони одговор Западу који ће то веома тешко поднети. Русија већ примењује одређене инструменте санкционог противудара. Једна од мера је и забрана извоза инертних гасова који се на Западу користе за производњу електронике, а за чију супституцију на тржишту требају године. Русија је одлучила да своје производе продаје за сопствену валуту рубљу, почевши од гаса и одбила је да овај енергент испоручује земљама које рубљу не желе да користе за плаћање. Ова мера је промптно утицала на тржиште и цене гаса су нагло скочиле, чак и у САД, иако га Русија у ту земљу не извози. Американци су из политичких разлога принуђени да свој гас извозе у Европу, стварајући дефицит на свом сопственом, унутрашњем тржишту.
Кина и Индија су решиле да се придруже руским контрасанкционим мерама, схвативши да ни њима Запад не мисли ништа добро. САД виде Кину као свог главног економског конкурента, али и као геополитичког непријатеља. Званичници НАТО пакта недавно су јавно изједначили Кину са Русијом, позивајући се на то да развој Кине „није демократски”. Захваљујући таквим поступцима Запада, колективни Исток као да се спонтано формира, схватајући да има заједничког непријатеља.
Недавно је у јавност процурела информација да ће Кина ограничити извоз ретких метала у САД. Ова замља контролише око 90% тржишта ових метала, који се пре свега користе за производњу војне технике: ракета, авиона, хеликоптера, средстава везе… Америчка информативна кућа Fox News недавно је објавила да монопол Кине над тржиштем ретких метала практично угрожава безбедност САД.
Индија је недавно изјавила да ће забранити извоз не само пшенице, већ и шећера и пиринча. Када је Запад уводио први пакет санкција против Русије, рачунао је на супституцију руских прехрамбених производа индијским. Али ситуација се развија сасвим супротно – Индија не само што не жели извоз своје хране, већ је и удвостручила увоз руске нафте које су се земље Европе у име санкција одрекле, стварајући саме себи велики проблем. Индија је одиграла двоструку улогу у оквиру санкционог рата: преузела је на себе количине нафте коју је до сада куповала Европа и одбила да на Запад извози храну.
Мада се медији још нису навикли на термин „колективни Исток”, заједнички интерес подручја под тим називом полако поприма своју јасну форму, а то је пре свега слабљење економске моћи Запада. Већ се уочавају прве последице узвратних мера. Свеже вести са Запада говоре да су власти Пољске допустиле грађанима да сакупљају дрва за следећу грејну сезону због ембарга на увоз угља из Русије; у Француској се позивају грађани да што мање користе клима-уређаје у току летње сезоне; у Немачкој се уводи пропис о снижавању максималне брзине аутомобила на ауто-путевима како би се што више уштедело на гориву. Ситуација иде и до баналности, јер се саветује чак и ређе туширање. А све то што се дешава тек је почетак. У Америци је цена галона бензина достигла ниво од 5 долара, а дизела скоро 6. То је за сада ипак ниже од европских цена, али се ипак уочава негативна динамика.
Санкције су, очигледно, мач са две оштрице, имају такав карактер да ударају обе стране у санкционом рату. Иако Европи више није до санкција, САД је и даље приморавају на увођење нових антируских мера против сопствених интереса. Европи остаје само једна шанса да се спаси језивих последица које следе због оваквих неразумних поступака. А то је да преузме суверенитет у своје руке и престане да чини оно на шта је Америка присиљава. Остаје питање – има ли снаге и смелости?
Извор: Правда
