Почетком месеца, руски министар спољних послова Сергеј Лавров није посетио Србију, јер суседи Србије нису пристали да отворе свој ваздушни простор. Шта мислите о овом мешању суседних земаља у дипломатске активности Србије?
- Ради се о одлуци три суседне земље: Бугарске, Северне Македоније и Црне Горе, које су све чланице НАТО и чланице су (Бугарска) или претендују на чланство у ЕУ, а ЕУ је усвојила санкције против Русије у ваздушном саобраћају. То су мале земље, ограниченог суверенитета, којима је најважнији приоритет покорност одлукама и захтевима Вашингтона, Лондона и Брисела. Те земље у многим аспектима гаје пријатељску сарадњу са Србијом, али су овог пута одабрале да учине потез који се не може правдати само санкцијама, јер се ради о ометању нормалне дипломатске комуникације од стране трећих земаља, што је непријатељски акт према Србији и Русији. Министар Лавров и председник Вучић су јавно изразили велико незадовољство због тог чина.
О којим темама је Лавров планирао да разговара током посете Србији? Сада када је посета блокирана, какав ће то утицај имати на сарадњу Русије и Србије?
- Лавров је пре свега планирао разговоре о билатералној сарадњи, која је веома развијена на свим пољима и захтева повремену координацију на високом политичком нивоу, посебно у ситуацији када је реализација дела економске сарадње отежана западним једностраним и нелегалним санкцијама против Русије. Поред тога, планирана је размена мишљења о Косову и Метохији и ситуацији везаној за Украјину, дакле о питањима од највећег значаја за две земље. Јасно је да ово нису теме уперене против било које треће стране.
Русија и Србија су изјавиле да неће предузимати контра мере, које би могле да угрозе нормалну комуникацију између држава, јер оне поштују принципе међународног права. То се већ показало и у пракси, јер су прошле недеље несметано одржани састанак иницијативе «Отворени Балкан» у Охриду (у којој засад учествују Србија, Албанија и Северна Македонија, а на састанку су као посматрачи учествовали и премијери Црне Горе и БиХ), и састанак Процеса сарадње држава Југоисточне Европе у Солуну (у којем учествују све балканске државе).
Што се пак тиче сарадње Србије и Русије, она има тако велики обим, динамику и значај, да не може ничим бити озбиљно угрожена. Очекујемо веома скору посету српског МСП Селаковића Москви. Ипак, отежавање наше нормалне дипломатске комуникације, од којег не презају земље НАТО се не може занемарити. Зато сматрам да Русија и Србија морају задржати право да у погодном тренутку адекватно узврате – али не нашим суседима, који су били само извршиоци, него самом НАТО-у, односно земљама које у НАТО заиста одлучују.
Говорећи о посети Лаврова Србији, Вучић је више пута помињао посету немачког канцелара Шолца Србији. Постоји ли веза између тих догађаја? Постоји ли нека игра између Немачке и Русије у избору датума њихових посета Србији?
- Шолц је у последњим контактима са Вучићем уочи своје посете, ставио до знања да ће он доћи у Србију, чак и ако се посета Лаврова реализује. Ипак, јасно је да главним центрима моћи на Западу није одговарало да Лавров и Шолц у размаку од само два дана буду у Београду и тако дају прилику објективним посматрачима да упореде њихове наступе и резултате њихових посета. Лавров је планирао да искаже пуну пријатељску подршку Србији и њеној независности и територијалном интегритету, док је Шолц дошао у Београд са изричитим захтевима да Србија уведе санкције Русији и призна независност Косова и Метохије, што је Вучић морао да одбије. Посета Шолца региону (за два дана је посетио пет балканских држава) била је замишљена као охрабрење тим државама да ће свакако ући у ЕУ. Ипак, због захтева које је Шолц изнео у Београду, његова посета Србији је имала обрнути ефекат од очекиваног – знатно се повећао број грађана Србије који не желе улазак у такву ЕУ.
Још једна ствар повезана са овим питањем је иницијатива Отворени Балкан. Лавров је рекао да ЕУ не жели да Русија подржава «отварање Балкана», а један новинар са Косова је рекао да је Русија «кум» Отвореног Балкана. Шта мислите о односу између те иницијативе и свих ових превирања?
- Државе тзв. «Западног Балкана» - Србија, Црна Гора, Северна Македонија, Босна и Херцеговина и Албанија (неки ту убрајају и српску покрајину Косово и Метохија) су већ дуго веома далеко од жељеног чланства у ЕУ (неке од њих још нису ни започеле преговоре о приступању). У том смислу, свим спољним факторима који желе да наш регион буде нестабилан, смета иницијатива «Отворени Балкан», коју је покренуо српски председник Вучић, уз подршку лидера Албаније и Северне Македоније, јер отвара могућност за тесну економску сарадњу без административних препрека и политичких условљавања, што је у интересу народа целог региона и регионалне стабилности.
Интересантно је да ову иницијативу подржавају САД, које губе интерес за регион и не желе да га напусте у хаосу који су саме изазвале, док резерве показују Британија и Немачка, које се плаше да ће реални интеграциони процеси на Балкану смањити њихов утицај. С друге стране, све западне силе се плаше потенцијалног утицаја Русије у овом региону и желе да га спрече.
Оне у томе неће успети, јер је савремена Русија носилац духовно-моралних вредности православне цивилизације. А изван граница Русије постоје само две крупне целине у којима доминира православна вера и традиција, а то су Украјина и Балкан. Украјина је потпала под утицај НАТО и неонациста и видимо до чега је то довело. На Балкану међутим, постоји јака и независна Србија, која своју независност темељи на стратешком партнерству са Русијом и Кином, и која је у стању да инспирише остале народе на Балкану. Зато је, због будућности и мира на Балкану, у Европи и свету, од огромног значаја да Русија и Кина што снажније подрже Србију баш сада, када западне земље јачају притисак на њу.
Пријатељски односи између Русије и Србије су познати и ове године су под притиском више пута тестирани. Шта мислите шта одржава руско-српско пријатељство? Шта руско-српско пријатељство значи за Србију?
- Пријатељство, а ми бисмо, по нашој заједничкој традицији рекли и – братство Србије и Русије има веома дугу традицију, од времена када су оба народа прихватила православно хришћанство и формирали се као историјске нације, пре више од осам векова, у време Светог Саве, једне од најзначајнијих личности наше историје. Зато није случајно што је Храм Светог Саве у Београду, један од највећих и најраскошнијих православних храмова на свету, довршен последњих година управо уз помоћ Русије и председника Путина.
Србија је, као и остале балканске земље, провела неколико векова под турском окупацијом. Русија је најзначајније помогла њиховом ослобођењу и обнови њихове државности. Русија је у Први светски рат ушла због Србије, а у Другом је српски антифашистички покрет био један од најзначајнијих совјетских савезника у Европи у борби против фашизма.
90-их година, у време НАТО агресије, Русија је била на коленима, али су ипак руски добровољци долазили да ратују на српској страни, руски народ нас је свом снагом подржавао, па је чак и Јељциново руководство смогло снаге да Србији помогне у окончању агресије и усвајању резолуције 1244. Како нам сами највиши руководиоци данашње Русије признају, српска судбина и српски отпор НАТО-у 90-их је кључно допринео отрежњењу Русије, губљењу илузија о могућности конструктивних односа са Западом, и њеном јачању – војном, политичком, економском, моралном. Због жртава које смо ми поднели 90-их, пружајући отпор Западу 10 година, Русија осећа да нам је дужник и спремна је да нам данас, када је јака, пружи сваку подршку. За српски народ и владу је то једина гаранција да ћемо једном у значајној мери отклонити неправедне последице НАТО агресије и распарчавања наше земље и сачувати Косово и Метохију.
Ипак, инцидент са спречавањем посете Лаврова је својеврсни аларм. Он показује да хибридни светски рат који САД и НАТО у Украјини воде против Русије, ствара потребу за што бржом координацијом водећих сила Новог света – Русије и Кине, са свим другим независним државама, укључујући и Србију, како би биле спречене нове жртве.
Министарка енергетике Србије Зорана Михајловић је 16. јуна јавно критиковала посету Лаврова Србији, са образложењем да због великог притиска на Србију, ако Русија мисли добро Србији, Лавров не би ни требало да посети Србију. Како бисте оценили овај коментар?
Као човек, ја браним право свакога на своје мишљење, али као дипломата сматрам да је министарка (која је нажалост, и један од подпредсеника Владе) направила недопустив дипломатски гаф. Наиме, председник Вучић је јавно, у име Србије, изразио велико незадовољство због спречавања посете, и критиковао западне земље које су на Србију вршиле притисак да посету откаже, а нису изнеле ни једну критичку реч због посете Лаврова Турској, која је чланица НАТО. После његових јасних изјава, госпођа Михајловић јавно износи своје лично мишљење да је добро што је посета отказана и јавно критикује Русију што је уопште планирала ту посету. Дакле, она износи став супротан ставу председника и јавности Србије, чинећи то као подпредседник Владе и члан руководства владајуће странке. За такав поступак се у демократским земљама мора сносити политичка одговорност.
Добро сте приметили да у српској администрацији и главној владајућој странци постоје појединци који имају другачије ставове од званичних, и који отворено иступају у прилог западних сила. Ти појединци, међу којима госпођа Михајловић има највишу позицију, да се за њих посебно гласа на изборима, вероватно не би добили ни један глас. Али они и не скривају да им није ни стало до подршке народа, него до подршке америчке амбасаде, која им је, у више наврата, отворено пружена.
У садашњој заоштреној међународној ситуацији, ставови госпође Михајловић и других таквих појединаца, веома иритирају српску јавност. У Србији су недавно одржани избори, а нова Влада још није формирана. Очекује се да буде формирана да краја јула. Ако је протеклих година председник Вучић својим ауторитетом одржавао у власти ове појединце који немају подршку народа, вероватно да би показао западним силама да смо спремни да сарађујемо и са њима, сада ће му то бити веома тешко, и лично се надам да то неће морати да још једном уради.
Ако би Русија и Кина заузеле активнију позицију према Србији, Србија би се ослободила многих страховања и деловање оваквих појединаца би изгубило сваки смисао. Народ Србије има веома јасне ставове – и у емотивном, и у моралном, па и у политичком смислу. Проблем настаје у сфери економије, јер је размена Србије са ЕУ засад знатно већа од размене са Русијом и Кином заједно. Поред тога, баш у економској сфери, сама Русија би, без Кине, тешко могла да компензује српске губитке ако би, например, ЕУ одлучила да уведе санкције и против Србије због њене сарадње са Русијом.
Имајући у виду отпор Србије западној агресији 90-их, као и њену садашњу независну позицију, сматрам да би Русија, али и Кина, требало да Србији учине озбиљне понуде за убрзано јачање економске сарадње, за шта постоји одличан темељ у традиционално добрим политичким односима.
Мали речник америчког терора прочитајте ОВДЕ.
Извор: Гуанча
