У јавном мњењу Србије доминира мишљење да је Русија наш најважнији спољнополитички партнер, а 80 одсто грађана се не слаже са ставом да наша земља треба да уведе санкције Русији, показало је најновије истраживање Демостата.
Да Србија не треба да усагласи спољну политику са Европском унијом сматра 56 одсто испитаника, док 33 одсто мисли да треба, рекао је руководилац истраживачког тима Демостата, социолог Срећко Михаиловић представљајући резултате истраживања на конференцији у Београду.
Једно од питања у истраживању било је шта власт треба да чини да би Србија напредовала - да прихвати или одбије улазак у ЕУ, а Михаиловић наводи да је 30 одсто испитаника мишљења да треба да прихвати, а 43 одсто да одбије улазак у ЕУ, док је 25 одсто испитаника рекло „нешто између”.
„Испитаницима је намерно понуђен одговор 'нешто између' јер је увид у јавномнењско расположење грађана био такав да је знатан број грађана уствари неодлучан или нема мишљење о томе”, рекао је Михаиловић.
Навео је да је истраживање показало и да би, када би сутра био одржан референдум, 51 одсто грађана гласало против, а 34 одсто за улазак у ЕУ.
Михаиловић је рекао да је 78 одсто испитаника става да у спољној политици нема места за жеље и интересовања јер је политика ствар интереса, а не жеља.
Према мишљењу испитаника, интереси су у политици на већој цени и од самих вредности, навео је и додао да 34 одсто испитаника даје предност вредностима, а 44 одсто интересима.
Истраживање је, каже Михаиловић, показало и да 81 одсто испитаника слаже са ставом да Србија треба по сваку цену да сачува своју неутралност.
Да су следеће недеље парламентарни избори и да странке излазе самостално, без коалиције, истраживање је показало да би највише грађана гласало за СНС.
Михаиловић је навео да је готово половина грађана Србије (48 одсто) изборно опредељена за СНС, за Странку слободе и правде 10 одсто, СПС девет одсто, Демократску странку Србије шест одсто, странке које су биле у коалицији „Морамо” и Двери по четири одсто, Заветници и Демократска странка по три одсто, а за остале странке 13 одсто.
Једно од питања односило се на то који народ грађани Србије сматрају најближим када је реч о нашем окружењу, а Михаиловић каже да је сваки трећи испитаник рекао да су то Црногорци, четвртина је навела Македонце, по петина испитаника је издвојила Мађаре и Бошњаке, док су остали народи ређе навођени.
Када је реч о мишљењу грађана о домаћим и лидерима из окружења и света истраживање је, каже Михаловић, показало да су на првом месту председник Србије Александар Вучић и председник Русије Владимир Путин, а затим следе мађарски премијер Виктор Орбан и српски члан Председништва БиХ Милорад Додик.
„Најближи европски народ, по мишљењу наших испитаника су Руси. То сматра 40 одсто грађана”, рекао је Михаиловић и додао да су сви остали народи знатно ређе навођени - Грци девет одсто, Французи и Немци по осам одсто, Италијани и Мађари по шест одсто, а сви остали 15 одсто.
Михаиловић је рекао да 40 одсто испитаника сматра да је наш најважнији спољнополитички партнер Русија, 30 одсто каже да је то ЕУ, док је 24 одсто испитаника навело Кину.
Међутим, када је реч о бесповратној помоћи Србији Михаиловић је навео да 35 одсто грађана мисли да је највише дала ЕУ, 26 одсто сматра да је то Русија, 22 одсто испитаника је навело Кину, док су остали знатно ређе навођени.
Тријада давалаца бесповратне помоћи (Европска унија, Русија, Кина) јавља се и у случају инвестиција у Србију, али са нешто друкчијим редоследом.
Испитаници су, каже Михаиловић, најчешће помињали ЕУ (36 одсто), Кину (34 одсто), Русију (19 одсто) и Немачку (10 одсто).
Програмски директор Демостата Зоран Пановић је рекао да је од трећине грађана Србије која је увек проевропски оријентисана заправо само 17 одсто испитаника свесно политичких компромиса, односно уступака које Србија мора да учини да би се постала део ЕУ.
„То значи да је, када се Косово као контролна варијабла убаци у истраживање, подршка ЕУ још мања”, рекао је Пановић, преноси Танјуг.
Истраживање Демостата под називом „Спољнополитичке оријентације грађана Србије” спроведено је телефонском анкетом од 13. до 22. јуна ове године, на репрезетативном узорку од 1.203 испитаника.
Мали речник америчког терора прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
