Макартизам
По рјечницима, ради се о политичкој персекуцији ('лов на вјештице') која се, концем четрдесетих и почетком педесетих година XX стољећа водила у САД против «комуниста» (тако је и Чарли Чаплин проглашен комунистом и отјеран из САД!). По свом духу, само са супротним предзнаком, макартизам је једнак стаљинизму, с тим што је стаљинизам ишчезао са повијесне сцене, док је макартизам перманентно стање Америке уткано у њену пуританску идеологију којој је вјечито потребан неки «застрашујући» непријатељ, без којег ова велика земља не би могла стално водити ратове и на тај начин егзистирати.
Пише: Емил Влајки
Манипулација, дебата, сила
Најгоре од свега што се презренима у свијету може десити, то је да упадну у замке америчких центара за манипулацију, а везане за 'људска права'. Знамо, наиме, да сваки пут када Америка бомбардира неку сиромашну земљу, да за то наводи неке «хуманитарне» разлоге како би оправдала своје злочине. Сваки пут се установи да су ти разлози били лажни и да су главни разлози америчких војних интервенција економски и геостратешки.
Ако, међутим, жртве уђу у полемику о тим лажним разлозима, онда је то и те како у интересу САД-а. Полемика с њима је стерилна, јер док се прича и воде дебате, они и даље бомбардирају, окупирају и експлоатирају. Плус тога контролирају главнину свјетских медија, па у њима могу протурити што год хоће. Чим САД виде да нетко, поводом њихових злочина хоће да дебатира, знају да је такав противник немоћан те постају још гори и циничнији. Ако се узме у обзир да и америчко јавно мнијење у ратним тренуцима увијек подржава своју владу и да након тога упорно наставља вјеровати лажима америчке администрације, онда је вјеровање да се аргументима оно може увјерити у нешто друго, чиста илузија.
«Ненасиље»
То је још једна од западних, првенствено америчких, циничних измишљотина путем које се формирају двоструке личности на принципу: овца-вук. Ствар је у томе, да се дјеца која су «хиперактивна», «склона насиљу» (нормална, мало живља дјеца) смире и да се науче да не прибјегавају насилним методама! Дакле, чим је неко дијете мало живље, читава се чета психолога стушти око њега и настоји да га «нормализира». Коначно, такво дијете постаје «узоран грађанин»; рекло би се, куд боље!
Али тај узоран грађанин, миран као јагње кад је у својој земљи, претвара се у вука приликом америчких војних похода против «комунистичких», «терористичких» и иних земаља. Има дозволу своје владе да по вољи мучи и убија Панамчане, Вијетнамце, Камбођане, Афганистанце, Суданце, Сомалијце, Ирачане, итд. Што их више убија, добија више медаља и бива проглашаван вечим хуманистом и патриотом! Чак и кад чини покоље цивила у једној од «монструозних» земаља, и кад никаква друга интерпретација таквог чина није могућа (Мy Лаy, Вијетнам), бива проглашен херојем од стране властитих суграђана!
Неоколонијализам
Сиромашне земље су политички (формално) слободне, али су економски под контролом развијених и, посебно, Сједињених Држава. Нови начини експлоатације врше се преко система дугова, преко експлоатације радне снаге која се плача и до 50 пута мање него у развијеним земљама, преко уцјена и диктата које врше међународне финанцијске институције, преко мултинационалних корпорација, преко диктата сиромашнима који смију производити само пољопривредне и полу сировинске производе, итд. Скуп ових метода зове се неоколонијализам који чини да земље-жртве остају без природних богатстава, да су све неразвијеније, да су у све већој технолошкој овисности о Западу, да им дугови енормно расту, и слично. Поврх свега, и што је најциничније, Сиромашни се морају захваљивати својим господарима за «учињене услуге».
Нови свјетски поредак
Израз је од Хитлера, а у садашње доба тим се изразом служи Америка откада је почетком деведесетих прошлог стиљећа добила статус једине свјетске суперсиле. За вријеме Голфске кризе, септембар 1990., предсједник САД, Џорџ Буш – отац, Изјављује у Конгресу да се Америка не бори за Кувајт него за нови свјетски поредак. Мјесец дана касније, изјављује исту ствар за вријеме засједања Уједињених Нација, а поново то евоцира приликом напада његове земље на Ирак.
Нови тоталитарни поредак
То је оно што су САД, њихови еуропски 'вазали', скупа са америчким марионетским режимима у Трећем свијету успоставили на планетарном нивоу. У извјесном смислу, читав је свијет постао концентрациони логор контролиран са западним политичким, економским и медијским комплексом. Из овога, као да нема излаза, нема слободне мисли ни слободног понашања.. Или се мора покорити убиственом америчком «хуманизму», или се испада смијешан, игнориран, уцијењен, под пријетњом, бомбардиран. Друштвене науке и школски систем су постали средство неолибералне идеологије те, углавном, производе «идиоте професије». ЦИА је службено постала интерпретатор хисторије. Све електронске комуникације у свијету (телефони, факсови, е-маилови) контролиране су од стране само пет земаља у свијету на челу са САД преко система 'Ешелон'. Ако нетко у неколико најразвијенијих земаља свијета купи у књижари неку књигу која је од стране власти означена као 'љевичарска', 'терористичка' и слично, бива одмах «укњижен» у посебан информацијски систем као потенцијални политички криминалац!
Помоћ
Размотримо цинизам изражен пред напад на Ирак 2002. године:
«Ми у Ирак идемо ради нафте. Побиједит ћемо и зарадити паре. Након тога ћемо помоћи реконструкцију Ирака, јер тамо има пуно новца». (Ричард Лугар, САД сенатор, Сенатска саслушања, 31. јула-1. аугуста 2002., Сенатски комитет за вањску политику)
Када САД униште бомбардирањем и/или економски неку сиромашну земљу, онда јој предлажу и/или наметну «помоћ» која је најчешће у облику кредита и урања ту земљу у још већу биједу.
Правда
Сви они који се супротстављају Сједињеним Државама (државе, личности, покрети) осумњичени су као криви. Наравно, фарсично доказивање кривице, као и у вријеме стаљинизма, врши се уз помоћ судова, трибунала који су на платном списку Американаца. Ти судови истовремено оптужују, по потреби насилно приводе, туже, организирају процесе и осуђују. Савршен примјер за то је Хашки трибунал за злочине почињене на тлу бивше Југославије.
Рационализација
То је душевно стање највећег дијела оних који су суочени са економским ембаргоима, «хуманитарним» бомбардирањима, окупацијом њихових земаља НАТО-ом и/или Англо-Американцима. Жртве се, у тим случајевима, убјеђују како НАТО и САД имају право да раде сва могућа злодјела, те да су оне, уствари, криве за оно што им се догађа!
Рат
Америчка хисторија је у много чему хисторија ратова. Теодор Рузвелт, предсједник САД: «Ниједан тријумф мира не може бити раван тријумфу рата».
Рат је начин егзистенције Сједињених Држава. Након свог оснивања, ова земља није престала ратовати: ратови против Енглеза, ратови за проширење територија (на рачун Шпањолске и Мексика), ратови против Индијанаца, колонијални ратови (Куба, Филипини), два свјетска рата, антикомунистичке и «хуманитарне» војне интервенције. Само након Другог свјетског рата, Америка је извела око 300 (пара)војних интервенција.
Најновија иновација САД-а су 'превентивни ратови'. Ево ријечи Доналд Румсфелд-а, америчког министра обране (31. јануар 2002):
«Обрана Сједињених Држава захтијева превенцију, унапредну војну акцију. Обрана од тероризма у XXI стољећу тражи да ми први нападнемо непријатељску земљу. Понекад је једина обрана нека добра офанзива».
Сега-генерација
'Сега' је један од програма видео-игара и постао је симбол поноса читавих генерација америчких пилота. Изгледа, да ови модерни ратници нису свјесни њиховог злочиначког дјеловања. Њихов је једини задатак да притискају на дугмад. Уствари, особа која притиска на дугме није свјесна посљедица онога што чини; не може ни видјети ни чути ефекте њеног дјеловања...». Приликом сувременог масовног уништавања из авиона, поред технике, велику улогу игра и идеолошка индоктринација. Ево примјера из вијетнамског рата:
«Једне су америчке новине недавно цитирале ријечи неког пилота који је признао да су његове колеге бомбардирале вијетнамске цивиле, али је истовремено сматрао да су те мисије биле 'племените' (борба против комунизма, Е.В.) и, према томе, потпуно оправдане».
Слободна размјена
Иако јој је Кина озбиљан конкурент, Сједињене Државе су постале најмоћнија економска сила на свијету. Контролирају главне свјетске финанцијске и трговинске институције (ММФ, Свјетску Банку, Трговинску Свјетску Организацију) као и најважнија финанцијска тржишта. Њихове мултинационалне корпорације монополизирају више од 50 % свјетског тржишта. Са оваквом супремацијом, 'слободна трговина' коју форсирају, може првенствено њима ићи у корист, а на штету неразвијених земаља.
Структуралне адаптације
'Структуралне адаптације' наметнуте Неразвијеним земљама од 'Међународног монетарног фонда' (ММФ) и 'Свјетске банке' (СБ), своди се на грубо смањивање буџета поготово у здравству, образовању и плаћама које су понекад мање од једног долара дневно.
«Програми структуралних адаптација наметнути од ММФ-а имају крајње негативне послиједице на исхрану и друштвену ситуацију великог броја земаља. Једна значајна британска невладина организација, 'Оxфам' истражила је посљедице ових адаптација наметнутих Замбији 1990. године. У тој земљи, за вријеме 'адаптација', национални доходак је стагнирао, економска стабилност се није успоставила, доходак по глави становника је смањен за 70 % тако да становништво живи данас у крајњој биједи».
Стрепња
То је уобичајено психолошко стање сиромашних земаља. Могу бити у сваком тренутку нападнуте од САД које тврде да у свијету има 60 терористичких земаља и да је њихово право да у тим земљама превентивно интервенирају! Поред овога, сиромашне земље дугују 3000 милијарди долара и њихова богатства су непрекидан плијен оних којима дугују као и свјетских берзи; сваки пад дионица сировина и пољопривредних производа на тим берзама, аутоматски значи смрт хиљада дјеце. Неразвијене мори глад, у њима се стално провоцирају етнички и вјерски конфликти, америчке тајне службе (ЦИА, ДИА, НСА, итд.) се непрекидно мијешају у њихове изборне процесе. Која ће од земаља Трећег свијета бити слиједећа жртва, кад ће бити нападнута од САД и којим средствима, то једино знају планери америчке администрације. Смртоносни терор америчког империјализма стоји као Дамоклов мач над презренима на свијету, перманентно појачавајући њихову стрепњу.
Терор
Иако је застрашујуће оно што Америка ради по свијету, ипак је најстрашнија чињеница што највећи дио америчке нације безрезервно подржава њихове политичке елите, њихове злочине и лажи. Америчко јавно мнијење је подржавало вијетнамски рат до 1970. године када је број погинулих америчких војника прешао четрдесет тисућа. 2004. године, Американци су поново изабрали Буш-а за предсједника успркос његових лажи око Ирака и успркос нелегалној војној акцији према истој земљи.
Тероризам
То је првенствено оно што Сједињене Државе чине по свијету. Оне не поштују никакве узусе, никакво међународно право, никакав морал, ни један људски живот у земљама према којима имају економске и стратешке интересе. Једино што разумију и поштују је чиста сила.
Цинично и смијешно је то, што се САД, наводно, боре против исламског тероризма, пошто су оне те које су исти иницирале и активно подржавале осамдесетих година прошлог стољећа, док су деведесетих година подржавале исламски тероризам на Балкану.
Тржиште(«слободно»)
Генерално гледајући, «...тржишна рационалност уништава савјест, отуђује човјека...Она гуши слободу која се ни са чим не би смјела гушити, слободу која не познаје границе, енигматичну слободу индивидуе ». Људско биће је, на тај начин, редуцирано на функционирање, постаје једнодимензионално, предвидљиво, програмирано, види у другима само конкуренте које треба побиједити, жели друштвену промоцију и профит по сваку цијену. Неолиберална конкуренција свих против свију која за основу има закон јачега, подцјењује све оне који нису «успјели», и најопћенитији је израз универзалне проституције, терора и стрепње. У таквом контексту, данас се најчешће чује: 'Немам времена за губљење', 'То је нерационално', 'То не доноси добитак', и слично. Емоције скоро да не постоје; све је у функцији рачунице, профитабилности.
На међународном плану, «слободно тржиште» је основ модерног ропства које сваке године проузрокује милијуне жртава. Тржиште је узрок и ратовима. На примјер, амерички предсједник Клинтон је јавно изјавио да је основ Косовског рата 1999. године, тржиште и «слободна размјена».
Уништавање српства
То што се Америка на челу Запада окомила на српство, има у основи њену вољу да, након пропасти СССР-а, не дозволи квалитетно уједињење Еуропе. Да би постигли тај циљ, САД су урадиле три ствари:
-Изазвале су, рушењем Југославије, серију балканских ратова. Рушење Југославије почело је конкретно са законом којег су САД донијеле у новембру 1990., којим се укидала свака помоћ Југославији и заледила њена средства у страним банкама, а наставила помоћ сецесионистичким републикама: Словенији и Хрватској;
-Стварале су на Балкану исламске ентитете-државе, у рату 1991-95 првенствено су помагале муслимане;
-Обновиле су хладни рат против Русије.
Срби су, унутар ових процеса морали страдати не само зато што су били присутни, у знатним процентима, у читавој Југославији, већ и ради тога што САД нису никада Србима вјеровале; сматрале су да ће се у случају њиховог конфликта са Западом Срби радије приклонити Русима.
Начини којима је НТД предвођено САД-ом уништавали српство су слиједећи:
-Њиховом демонизацијом од којих је мит о Сребреници најпознатији;
-Економским ембаргоима;
-Бомбардирањем првенствено цивилних циљева које је вршио НАТО;
-Окупацијом српских територија;
-Успостављањем марионетских политичких екипа на српским подручјима;
-Финанцирањем квислиншких, петоколонашких „невладиних“ и „хуманитарних“ организација на српским подручјима;
-Стварањем ад хоц међународног суда (Хашки Трибунал) за кажњавање злочина на тлу бивше Југославије, а показало се да су се од три зараћене стране углавном Срби процесуирали.
Уништавању српства здушно су помагале све еуропске земље, а првенсвено Аустрија, Њемачка и Ватикан. Посебно је значајна улога била Ватикана који је како духовно, тако и материјално помагао отцјепљење Хрватске и Словеније, и крвопролићу које је тим поводом слиједило.
Како би се и симболички верифицирала и заокружила ова фашистичка конструкција реалности, у Хрватској је раних деведесетих, најпопуларнија новокомпонирана пјесма била „Данке Дојчланд“, а у окупираној Приштини 1999., Албанци су цвијећем и одушевљењем, као и 1941. када су дочекивали Нијемце, дочекали окупаторске НАТО тенкове којима је командирао амерички генерал, Весли Кларк. Он је, у Хитлеровом маниру, рискирајући на приштинском аеродрому конфронтацију са Русима, умало изазвао Трећи свјетски рат.
Данас, у обновљеном хладном рату Запада против Русије, добре су и демократске само оне земље које спроводе антируску политику или кукавички окрећу леђа Русији не обазирући се на досадашње хисторијске, вјерске, језичке и друге снажне споне као и на заједничку антифашистичку борбу. Уствари, неки примјери новопримљених земаља у ЕУ говоре о томе да је један од увјета за пријем у „Европу“ посједовање антируског (и) фашистичког духа.
Заморци
У пракси Сједињених Држава ради се о томе, да њихове елите, ради «рационалности» (могућ биолошки или атомски напад на САД), подвргавају туђе и властите грађане биолошким и радиоактивним експериментима. Тако је, у XX стољећу, 300 000 грађана САД било подвргнуто оваквим експериментима, а да то те особе уопће нису знале; мислиле су да иду на рутинске лијечничке прегледе! Број жртава тих експеримената никад се не ће сазнати.
У иноземству, САД су отворено бруталне стварајући праве «природне» лабораторије . Прво бомбардирају неку земљу, а онда тамо шаљу екипе психолога и еколога да би установиле посљедице њиховог уништавања дотичне земље!
Злочини (ратни)
Ратни злочини су саставни дио америчког «просвјетитељског» дјеловања. У XX стољећу, убили су (ин)директно, и из «хуманитарних разлога», више милијуна људи! (Вијетнам, Лаос, Камбоџа, Индонезија, Ирак, итд.). Али, већ смо рекли да њихови злочини не подлијежу међународним санкцијама; за њих међународно право не вриједи!
Концем прошлог стољећа, САД су успоставиле по читавој Европи низ логора за мучење својих затвореника.
Међутим, оно што је још стравичније код САД, то је чињеница, да оне властите злочине пажљиво, хладнокрвно припремају и извршавају једнако као што су то нацисти радили..
Злочини против мира и против човјечности
Када Сједињене Државе нападну Југославију/Србију 1999. године без одговарајуће одлуке Савјета Сигурности, да врше флагрантни злочин против мира. Исто тако, када се упусте у ратне походе против одређених земаља како би тамо, на примјер, сузбиле «комунизам», онда то јасно спада у злочине против човјечности.
Нажалост, у међународном праву изразито недостаје економски терор као дио злочина против човјечности. Тако су Сједињене Државе због ембарга којег су наметнуле Ираку, само од 1991-1995 (према УНИЦЕФ-у) проузроковале смрт од око 500 000 дјеце.
Извор: Правда
