Вежбе Војске Србије са бојевим гађањем учестале су последњих година, на полигонима се показује дејство наоружања купљеног у иностранству и произведеног у домаћој одбрамбеној индустрији. Ипак, без обзира на све новитете, на посматраче увек посебан утисак оставља дејство вишецевних бацача ракета. Пламени трагови салви ракета, које као да сустижу једну другу, омиљени су кадар фоторепортера и сниматеља.
Ово наоружање, историјски гледано, развијено је током Другог светског рата при чему је ратну славу понео совјетски систем „каћуша” који су Немци, због карактеристичног хука при лансирању ракета, звали и „Стаљинове оргуље”. У наредним деценијама вишецевни бацачи ракета постали су неизбежни део арсенала скоро сваке армије, употребљавани су у локалним сукобима као што је то случај и данас у рату у Украјини где се користе системи који су наследили легендарне „каћуше“, наравно неупоредиво моћнији и убојитији.
И Југославија је развијала и производила вишецевне бацаче ракета, од којих је посебно значајан „огањ”, опремљен ракетама калибра 128 милиметара који је данас важан део наоружања Војске Србије. Последњих година овај систем је модернизован и дигитализован, чиме су знатно побољшање његове карактеристике. Такође, ради се и на развоју нових ракета за „огањ”.
Недавно је на полигону „Пасуљанске ливаде” изведено успешно тестирање нове ракете М-19, чиме је окончан процес њеног испитивања.
„Сва испитивања ове ракете су завршена према плану и програму испитивања. Увођење ракете 128 милиметара М-19 у наоружање Војске Србије планирано је током ове године”, наводе се у одговорима Министарства одбране на питања „Политике”.
Како објашњавају, реч је о невођеној балистичкој ракети која се лансира из вишецевних лансера ракета.
„Намењена је за неутралисање површинских циљева, непријатељеве живе силе, лако утврђених фортификацијских објеката, неоклопљених и лако оклопљених борбених средстава, артиљеријских и ракетних батерија на положају, командних места и технике на одређеном борбеном простору”, објашњавају надлежни из Министарства одбране.
Суштинска разлика у односу на раније моделе је значајно повећање максималног домета и ефикасности на циљу. Основне тактичко-техничке карактеристике ракете су максимални домет већи од 40 километара и радијус ефикасности бојеве главе при погађању циља већи од 40 метара.
„На ову ракету биће уграђиване разорне бојеве главе, парчадно-рушеће са упаљачем ударног типа који се налази у наоружању Војске Србије или са близинским упаљачем који се налази у фази завршних испитивања за пријем у наоружање”, наводи се у одговорима Министарства одбране.
Ракету је развио Војнотехнички институт у сарадњи са фирмама ХК „Крушик” и „Едепро”
Намењена је за вишецевне лансере ракета који се налазе у наоружању Војске Србије – ЛРСВ М-77 „огањ”, као и новије ЛРСВД М-17 и ЛРСВМ М-18 са лансирним модулима за једнократну употребу.
Како у Донбасу реагују на реч '’Србија'’, погледајте ОВДЕ.
Извор: Политика