ЈП ЕПС је објавио извештај о реализацији трогодишњег програма пословања за период прва три месеца ове године и резултати су поражавајући.
За само три месеца ЕПС је забележио губитак од 29,8 милијарди динара (око 250 милиона евра) и то највећим делом из пословних активности.
Ово је резултат након губитка у 2021. години од 13,2 милијарде динара (112 милиона евра). Тај прошлогодишњи губитак дошао у потпунсти у последњем кварталу, јер за првих девет месеци прошле године ЕПС био у добити од 8,5 милијарди динара, што значи да је од октобра до краја децембра изгубио 21,7 милијарди динара (185 милиона евра).
Како се наводи у извештају ЕПС није добијао субвенције државе, али се зато много задуживао. У четвртом тромесечју прошле године уговорили су кредите од 12,6 милијарди динара и 150 милиона евра (укупно око 250 милиона евра). У последња три месеца 2021. повучено је 175 милиона евра, док је осталих 75 милиона повучено у јануару. Онд аје у јануару повучено још 20 милиона евра.
На дан 31. март 2022. године укупна кредитна задуженост ЕПС-а је била 167,5 милијарди динара или 1,4 милијарде евра.
Од почетка ове године уговорено је 18,2 милијарде динара кредита (155 милиона евра), а повучено око 135 милиона евра (до 31. марта 2022).
Главни разлог овако катастрофалне финансијске ситуације ЕПС-а је колапс ТЕНТ-а прошле зиме. Од октобра до краја децембра термоелектране су произвеле 20 одсто мање струје од планираног, а укупна производња је била 8,7 одсто мања од плана.
„Мања производња у термоелектранама уследила је због лошег квалитета угља из РБ Колубара, неизбежног омерања ремонта Г1 у ТЕНТ Б и хаварије ТЕНТ-а у децембру 2021. године“, навод и се у извештају ЕПС-а.
Они описују како се влажни и блатњави угаљ лепио на бункерима и дозаторима и како је због тога било недовољно горива за котлове па је и поред веће употребе мазута дошло до испада блокова.
На ТЕНТ А остао је у раду само блок А2, али са „смањеном и нестабином снагом 60-120 мегавата“.
На ТЕНТ Б“ због лепљења блатњавог угља снага је пала на 80 мегавата.
Након скидања блата са бункера и какве такве стабилизације дошло је до пожара 26. децембра на блоку Б1, а следећег дана десила се хаварија млина у блоку Б2.
Проблеми су настављени и почетком 2022. године, само што је поред лошег угља
пао и проток воде на хидроелектранама, па је производња струје у ХЕ била за 21 одсто мања у прва три месеца ове у односу на исти период прошле године.
Производња у термоелектранама била је за 16 одсто мања него у првом тромесечју прошле године.
Пошто није било довољно струје из сопствене производње морала се куповати на тржишту и то по папреним ценама.
У четвртом кварталу 2021. године ЕПС је увезао 1.244 гигаватсати електричне енергије по просечној цени од 232,8 евра по мегаватсату и то је платио 289,7 милиона евра – чак 278,7 милиона евра више него што је планирано.
У првом кварталу ове године увоз је чак и повећан на 1.645 гигаватсати по просечној цени од 219,29 евра по мегаватсату, што укупно износи 360 милиона евра купљене струје само за прва три месеца ове године.
Дакле, од октобра до марта ЕПС је потрошио скоро 640 милона евра на увоз струје која је на берзи била четири пута скупља него током претходне зиме 2020/21. године.
С друге стране Влада Србије је одлуком ограничила продајну цену струје привреди, па је у марту ЕПС куповао електричну енергију за 285,58 евра по мегаватсату, а продавао на комерцијалном тржишту по просечној цени од 66,4 евра по мегаватсату.
Трошак ј еповећан и зато што је шестпструко повећана производња струје у ТЕ ТО Панонске електране које троше гас. У 2021. и прва три месеца 2022. године потрошено је гаса за 10 милијарди динара, а планирано је мање од четири милијарде.
Извор: Данас
