Пише: Војин Грубач
У Украјини је за вријеме Другог свјетског рата од стране украјинских нациста из Галиције убијено између 1,5 и 1,9 милиона Јевреја и око 50-60.000 Пољака.
Та убиства су била брутална и свирепа до бесконачности.
По облицима и методама садизма и монструозности- идентична су убиствима цивила у НДХ од стране хрватских усташа- као да их је једна рука осмишљавања и „креирала“, што је врло могуће.
Довољно је упоредити методе убијања у периоду 1941.- 45., од стране усташа у НДХ и бандероваца у Галицији, која су од стране истраживача таксативно регистрована, па видјети чудовишну подударност с разликама у нијансама.
Управо зато, у јавности се често поставља питање: како предсједник Украјине Зеленски, као Јевреј по националности, може имати ишта заједничко са нацистичким батаљонима Украјине који идеологију црпе из језивог, историјског, нацистичког наслијеђа Галиције, односно западне Украјине.
Наравно да је то нелогично и неспојиво, али мора постојати неко објашњење.
Једино логичко објашњење је вјешто скривена освета.
Наиме, не само украјински нацисти већ и резервисти из Галиције се масовно шаљу на Источни фронт у просторе Донбаса и Луганска гдје их руска армија уништава средствима огромне ватрене моћи чак и без директног контакта армија.
Да то није разлог, вјероватно би Кијев водио рачуна о локалном тактичком повлачењу трупа да му армија свако мало не би била у руском окружењу послије чега сљедује уништење или предаја.
То се десило у Мариуопољу, сада се исти сценарио понавља у Северодоњецку и Лисичанску.
Војно руководство Украјине жели повлачење својих трупа, осуђених на окружење и уништење, на резервне линије борбе, што је војно логично.
Политичко руководство у Кијеву упорно даје супротна наређења украјинском војном врху.
Кијев неуморно мобилише нове батаљоне и шаље их као „појачање“ у просторе који ће се неминовно наћи „у котлу“ да страдање украјинске војске и цивила буде што веће.
Како Англосаксонци командују Зеленским и ратом у Украјини– таква тактика је разумљива јер они на Источном фронту желе потпуно разрушење градова по цијену да у њима погине и последњи украјински војник.
И свуда је сценарио исти. Сваки град се „брани“ док се не поруши, а потом се украјинске трупе „селе у индустријску зону“ и „бране је“ док се она не поруши а они изгину или се предају.
Зато је из Харкова на врелу линију фронта пребачен злогласни батаљон Кракен, задужен за терор и одмазде, којег сачињавају затвореници који су почетком рата мобилисани у украјинским тамницама.
Батаљон Кракен и нацистички пук Азов, као и нацистички батаљони: Ајдар, Доњецк, Дњепар, Торнадо,…, ће бити ти који ће извршити све задатке које Англосаксонци нареде, па чак и ликвидирати непослушне украјинске официре- што се већ десило у Мариуопољу уз објашњење да се радило о „грешци“!?
И што више нацистичких батаљона и резервиста из Галиције буде уништено на Источном фронту, то ће Пољска армија имати мање проблема уколико се Варшава одлучи на окупацију Галиције што се лако може десити у финишу рата.
И не само Варшава, већ би у подухват заузимање територија Украјине пред крај рата могла да се укључи Румунија и Мађарска.
Реално је могуће ће области западне Украјине, по угледу на Донбас и Луганск прогласити независност када њиховим руководствима буде јасно да им је армија коју су из тих простора послали на Источни фронт- тамо и нестала.
Послије проглашавања независности, може се прогласити и присаједињење некој од држава из окружења.
Дакле, могуће је да се ради о двострукој освети. Једна је у току а друга би могла тек да се деси.
У сваком случају, крупни конфликт који се већ дешава на релацији Зеленски – војни врх, сигурно ће ескалирати са сваким новим окружењем и уништењем украјинских трупа.
Тек тада ће нам бити јасно све. Све претпоставке или тајни планови тада могу кренути у правцу реализације.
О даљој судбини страних плаћеника у Украјини прочитајте ОВДЕ.
Извор: ИН4С
