Уредник вести портала Јуропијан Вестерн Балканс (EWB) Александар Ивковић, каже да раст европскептицизма у целом региону може да се очекује, не само због француског предлога, већ целокупног случаја бугарског вета за отварање преговора са Скољем који траје од 2020. године.
"Ситуација у којој се налази Северна Македонија је, за разлику од многих које се пласирају, једна од оних које легитимно утичу на раст евроскептицизма, не само у тој земљи већ и у региону. Ови протести ће бити максимално искоришћени од стране чврстих евроскептика у Србији, док власт својом комуникацијом утиче на неодлучну већину становништва, а за сада, како се чини, не пласира тему Македоније као најважнију", наглашава он.
Власти у Србији и њима блиски медији, како указује Ивковић, за сада нису експлоатисали ту тему за ширење евроскептицизма, већ на тој теми хоће да очувају добре односе са ЕУ.
"Ово је интересантно позиционирање власти у Србији, које су у последњих неколико месеци доста реторички заоштриле односе са Европском унијом и њеним државама чланицама, пре свега због питања Косова и санкција Русији. Мислим, међутим, да председник користи ову тему, као и тему Европске политичке заједнице, да побољша односе са Француском и постави се као конструктивна страна у региону", указује Ивковић.
Он подсећа да се из интервјуа који је председник Вучић дао македонској телевизији Сител 6. јула могло видети да он донекле охрабрује Скопље да прихвати француски предлог.
"Није био потпуно експлицитан, међутим, повукао је паралелу са Бриселским споразумом, који је, како је рекао, сада користан за Србију, а у време склапања су га сви критиковали, што доста јасно упућује на то да он сматра да би Северна Македонија на крају требало да прихвати француски предлог", подсећа Ивковић.
Протести у Скопљу су, како оцењује председник Либека и уредник портала Талас Милош Николић, симптом незадовољства, односно друштвена последица једног веома натегнутог, али ипак постигнутог политичког компромиса којима би се Северној Македонији коначно отворио дуго очекивани пут ка чланству у ЕУ.
"Не верујем да сами протести као симптом могу да имају озбиљнијег политичког одјека у нашој земљи. Међутим, оно што брине јесу узроци који леже иза тих симптома. Овај компромис који је по некима преседан заиста представља клизав терен да се идентитетска питања из билатералних односа укључују у процес преговора о уласку у ЕУ", наглашава Николић.
Иако би, по његовој оцени, за Скопље због стратешких интереса било боље да стане иза овог предлога Уније и да осигура подршку Француске за даљи процес, последње што треба целом региону су ад хоц арбитрарна условљавања земаља кандидата од стране неке од чланица ЕУ о темама које немају апсолутно никакве везе са преговарачким оквиром за улазак у ЕУ.
"Уколико се овако нешто настави, оправдано јесте очекивати да у Србији дође до даљег пада подршке прикључењу ЕУ. Може се оправдано поставити питање – ко ли ће и чиме нас да уцењује због неких својих изолованих интереса. Као да се не разуме да, после свега, реторика уцењивања, посебно код најосетљивијих идентитетско-културних питања може само да изазове опасне друштвене реакције које се тешко контролишу", наглашава он.
Како се кошмар Немачке остварује, прочитајте ОВДЕ.
Извор: Данас
