У Анализи о структурним проблемима српске енергетике у светлу глобалне кризе, Фискални савету указује да је потребно да струја поскупи у износу од 15 до 20 одсто а гас 65 до 70 одсто. Фискални савет истиче да су укупни губици ЕПС-а и “Србијагаса” током грејне сезоне 2021/22. износили око милијарду евра.
– Од досад направљених губитака, приближно половину, то јест око 500 милиона евра, већ је финансирао државни буџет дотацијама “Србијагасу”. Преосталих 500 милиона евра платио је за сад ЕПС, махом узимајући кредите за ликвидност. Питање је, међутим, да ли ће и овај дуг ЕПС-а у једном тренутку пасти на терет пореских обвезника, јер је тренутно пословање ЕПС-а неодрживо – наводи се у извештају Фискалног савета.
Иначе, Јавно предузеће „Србијагас“ саопштило је пре два дана да ће просечне цене гаса за купце од 1. августа бити веће за девет одсто. Надлежни у Влади Србије су у више наврата изјављивали да је нужно да поскупи цена електричне енергије за домаћинства и привреду а у ком проценту ће то бити, преостаје тек да се види.
Генерални секретар Удружења за гас Србије Војислав Вулетић каже за Данас да је предлог Фискалног савета о поскупљењу гаса превисок и да не одражава реално стање везано за велепродајне цене по којима Јавно предузеће “Србијагас” купује тај енергент од руске компаније Гаспром.
– Нема потребе да гас у Србији поскупи између 65 и 70 одсто. До тог процента у Фискалном савету су дошли тако што су анализирали актуелне цене гаса на светским берзама. Међутим, надлежни у Србији су постигли дугорочан уговор са Москвом о снабдевању наших потрошача гасом по коме су нове набавне цене само нешто више него што је то био случај досад. Сходно томе и малопродајна цена не може да поскупи у проценту који предлаже Фискални савет. Са друге стране, потпуно је реално након што је набавна цена руског гаса порасла, да скочи и малопродајна цена, али је довољно да то буде у износу који је одобрен Србијагасу, дакле за девет процената – наводи наш саговорник.
Према његовим речима, када је реч о цени струје у нормалним условима нема потребе да струја поскупи од 10 до 20 одсто како предлаже Фискални савет. Међутим, ЕПС је запао у велике финансијске проблеме због тога што мора да увози струју и угаљ по високим ценама.
– Ми имамо јефтин ресурс из кога можемо да производимо струју, то је угаљ из наших копова. Међутим, то у овом тренутку није случај због катастрофалне политике руковођења предузећем које је спроводио доскорашњи менаџмент. Пропусти из тог периода су условили да се увози и струја и угаљ због чега је ЕПС-у потребан новац како би увезао робу коју не производи у довољној мери у својим постројењима. Са друге стране, у Србији постоји велики број потрошача са ниским примањима и за њих је свако поскупљење велико оптерећење за кућни буџет. Такав је случај и са најављеним поскупљењем електричне енергије и гаса. Стога би држава требало да помогне грађане са ниским примањима и субвенционише рачуне за потрошњу енергената, конкретно струје и гаса – истиче Вулетић.
И председник Покрета за заштиту потрошача Србије, Петар Богосављевић, сматра да је непотребно да “плави енергент” поскупи 65 до 70 одсто.
– Не знам због чега је Фискални савет изнео толико висок проценат. Сматрам да је проценат од девет одсто који је, када је реч о поскупљењу гаса, одобрен “Србијагасу” оптималан за покривање трошкова до којих је дошло формирањем нове велепродајне цене за руски гас. Мислим да је Фискални савет када је предложио износ поскупљења како за гас тако и за струју пошао од тога колико је потребно да та два предузећа инкасирају како би могла нормално да послују без задужења. При томе, Фискални савет није водио рачуна или бар није улазио у анализу која уважава реалну куповну моћ потрошача у Србији – истиче Богосављевић.
Он додаје да би Влада Србије, с обзиром на актуелна и предстојећа поскупљења енергената за домаћинства, требало да активира одредбе закона о заштити потрошача у кризним ситуацијама.
– То не значи да би надлежни “одокативно” требало да одређују у ком проценту ће субвенционисати рачуне грађана за струју и гас, већ да у вези тога консултују саветодавна тела која се баве заштитом потрошача па тако и потрошачка удружења – наводи Богосављевић.
У интересу популарности и централне банке
Економиста Милан Р. Ковачевић каже за Данас да је Фискални савет у својој анализи срачунао, при актуелним набавним ценама енергената, колико треба да поскупе струја и гас како би ЕПС и “Србијагас” пословали нормално. “Очито је да Влада Србије сматра да у политичком смислу то за њене интересе није опортуно и не жели да подигне малопродајне цене енергената у износу који предлаже Фискални савет. Једноставно, резонује да би то било против њених интереса односно да би било непопуларно код грађана. Други сегмент је тај да у случају да се прихвати предлог Фискалног савета, може да дође до раста инфлације а Народна банка Србије жели да то спречи па би се понашање Владе могло окарактерисати и као излажење у сусрет интересима НБС”, закључује наш саговорник.
Извор: Данас
