Пише: Емил Влајки
Да ли чуда постоје?
Мени је, од пада Милошевића до данас, све било јасно. Србија је била продавана странцима, пљачкана и вођена према Западу. Моја књига 'Демонизација Срба', поред бројних других текстова у медијима, то јасно исказује.
Нисам никада ни у чему гријешио, само сам се погрешно надао. 'Меа цулпа, меа маxима цулпа' (Мој гријех,мој превелики гријех)! Вјеровао сам, да ће садашња прва личност Србије са познатом антизападном прошлошћу и неоспорном интелигенцијом, можда ипак, у задњем часу, кренути оним путем којег је истицала у својим честим изборним кампањама. Све ми је говорило супротно, али сам ипак тврдоглаво вјеровао у рационално, веберовско чудо. Вјеровао сам, да ће тој индивидуи у једном тренутку „пући филм“ због константних пресија и уцјена којима је био подвргнут он и његов народ. Сада знам да то чудо има незнатне шансе да се може десити.
Што се све потенцијално жртвује?
Ако изузмемо моја нереално утопијска надања, моје су анализе биле кристално јасне. Садашња власт коју је народ изабрао, а којој је на челу 'Л роа солеј' (Краљ – сунце, један од француских краљева), чини се као да има зацртане циљеве:
Жртвовати Космет, Русе и посредно Републику Српску, како би Србија ушла у Европу.
Успут, назначени процес значи и све виши ступањ симбиозе Србије са НАТО-ом који практично има дипломатски статус у Србији јер су трупе те организације ван јурисдикције Србије. Показало се, да то истовремено значи да су шансе никакве да Руски хуманитарни центар у Нишу добије екстериторијални статус.
Затим, скоро да нема никакве шансе да се тај, евроатлантски, неумитан тренд поремети зато јер у Србији за то једноставно нема политичких снага које би се томе супротставиле. Цинично у свему томе је то да ни Србија без Космета не би могла ући у Европу без даљњих територијалних уступака!
Све што је досад било, могло би више не бити.
Многе индикације указују на то да би од сада Србија могла присилно живјети без Руса, без Космета, са НАТО-ом и ММФ-ом те њиховим константним уцјенама, са сталним територијалним претензијама Албанаца, муслимана и војвођанских сепаратиста, са ниским животним стандардом, са (које ли срамоте) „европским“ кућама од картона за Роме у 21. стољећу, са новим све бизарнијим и апсурднијим људским правима у погледу сполности, са све толерантнијом СПЦ и њеној све већој подложности Риму, са Великом Албанијом, и са сталном пријетњом да једног дана Савјет Сигурности УН прогласи Србију геноцидном земљом.
Мене су у школи, у физици, учили да је сила реакције једнака сили акције, али, изгледа, да у Србији нема тко да реагира осим скоро непостојеће опозиције са „кукавиичјим јајем“: (примјер другопласираног на предсједничким изборима) особом која је чак већи евроатлантиста од Њега који још увијек балансира између двије ватре (ако изузмемо Кину). 'Воx попули' (Глас народа) је овог пута пресудио и даје реалну могућност да земљу одведе у све оно што није српско.
Оно што Вучић неће формално урадити
Неће наметнути санкције Русији због рата у Украјини, али ће је непрекидно осуђивати у међународним форумима. Ипак, као правник, требало би да зна да у правној теорији постоје теорије о превентивном и праведном рату. Исто је тако неумјесна компарација између агресије НАТО на Југославију/Србију 1999. године и садашње интервенције РФ у Украјини. Прва је била заснована на лажи о виталној угрожености албанског живља на Космету, а друга на истини јер је спријечила даљњи геноцид који су украјински нацисти вршили над руском популацијом.
Неће никада признати независност самопроглашеное 'Републике Косова'. Али и не мора. Од Бриселских споразума до данас све је урадио да јача ту лажну државу без икаквог реципроцитета! Истовремено, као и у дјелу 'Чекајући Годоа', узалудно је чекао да се формира Заједница Српских опћина.Све указује на то да ће се овај тренд наставити.
Питање свих питања
Када је видио да га Запад лаже поводом формирања ЗСО, зашто је наставио са једностраном примјеном Бриселског споразума, односно са јачањем самопрокламиране државе ''Република Косова'?
Неће никада одустати од Републике Српске, али обарање Додика, због прозападне опозиције која би дошла на власт, значит ће и фактички (мада не формални) престанак тог ентитета и унитаризацију БиХ.
Русија
Русија неће одустати ни од Србије, но од њеног територијалног интегритета. С обзиром на расположење народа које је већински проруско и већински анти ЕУ, ситуација је крајње деликатна. Албанска агресивност, Вучићева попустљивост и неминован пад животног стандарда, могу довести до крајње озбиљних грађанских сукоба у Србији. Рат се са Украјине врло лако може премјестити на Балкан.
Да се не заборави!
Окупирани Космет је данас највећи концентрациони логор у Европи, нови потенцијални Јасеновац.
Јевреји су били истјерани из Израела (као и Срби данас са Космета) и након двије тисуће година Израел поново живи.
Питање односа са Русијом није питање енергената. Запад, у односу на антируску хистерију, поприма све више некадашње нацистичке карактеристике и не мисли се у томе зауставити. Приступање таквој ЕУ био би морални суноврат Србије, обезврјеђење православља и његове максиме Боже Правде.
Наравно, у тој моралној наказности, живио би (и некако би се снашао) српски народ. Али би питање његовог идентитетског нестанка било пуко питање времена.
Извор: Правда
