Пише: Емил Влајки

КРИК

(да се не понови)

Покушао сам да будем пјесник
У прелијепом граду на Миљацки
Пјесник живота, среће и наде
Да опјевам вртове, мостове, зграде
Џамије, цркве, синагоге
Кафиће и младости параде.

Али како да опјевам масакре
На сарајевским тржницама
Крикове жртава снајпериста
На сарајевским улицама
Вапај рањеника
Без лијекова и анестетика
У сарајевским болницама
Плач гладне дјеце
У сарајевским подрумима
Урлике умирућих звијери
У кавезима.

Како да опјевам град са мртвим птицама,
Изгладњелим мачкама
И псима
Град без дрвећа
Без воде
Без гријања
Без хране
И куће изроване гранатама.

Како да опјевам сахране
Непрекидне ријеке мртваца
На стадионима, у двориштима и вртићима
Вјерска непријатељства и забране
Клеветања умјетника
Раздоре породица
Међусобна клања сусједа
Избјеглице
Корупцију
Богаћења на рачун страдалника
И бездушне интервенције са стране.

Како да опјевам
Да оплачем,
Без вриска и јецаја,
Без горчине и мржње
Крваве воде Миљацке
И црне сарајевске дане.

Писац Емил Влајки пише из револта

Фото:Независне

БАЊАЛУКА - Емил Влајки, писац и професор на Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, у петак увече у бањалучкој књижари "Литтера" на промоцији под називом "Мондијализам и хуманизам у прози и поезији" представио је своје двије књиге.

Бањалучки читаоци су упознати с књигом "Рационални антихуманизам и политичка мисао Запада" и збирком пјесама "Бити и не бити".

Аутор је казао да пише из револта, јер је "многима битно да он ћути, а ако то учини, то значи да су они побиједили".

"У нашој цивилизацији владају закони опште проституције, гдје све губи сваку смисао и вриједност, те долази до опште индустријализације свијета. Преко мојих књига покушао сам изразити огорчење и револт према времену и приликама у којим живимо", навео је Влајки.

Изразио је срџбу према људима који ово подручје сматрају неком врстом лабораторије и који људе овдје сматрају покусним кунићима.

Подсјетио је да је његова збирка пјесама "Бити и не бити" издата прије три године, додавши да се на промоцију одлучио тек сада због страха од реакција, јер је кроз казивање покушао вратити достојанство садржаја у пјесмама.

О Влајкијевим књигама су говорили пјесник Перо Зубац, рецензент његове збирке пјесама и аутор чувене збирке пјесама 'Мостарске кише', те Остоја Ђукић и Богомир Ђукић, професори на Филозофском факултету у Бањалуци.

Зубац је рекао да у књизи "Рационални антихуманизам и политичка мисао Запада", као и у поезији, Влајки има способност предвиђања.

"Његова поезија је једноставна, питка и читљива, направљена је искрено и изгледа као један угрушак искуства", казао је Зубац.

остале колумне Емила Влајкија погледајте ОВДЕ.

Извор: Независне