Пише: др Иван Пајовић
Земље у развоју, као например Бразил и Индија, не могу плаћати као земље развијеног Запада тренутну енормно високу цену гаса, која износи око 1500 долара за 1000 кубних метара, па из тог разлога морају умањивати количине које увозе. Пакистан је недавно покушао да купи 10 партија по 140.000 кубних метара по цени од око 100 милиона долара за робу са трошковима испоруке од јула до септембра. Међутим, нико од продаваца на понуду није одговорио. На три претходна тендера за продају гаса претходне недеље гас је нуђен по цени од 1500 долара за 1000 кубних метара, што ова земља није била у могућности да плати.
Од почетка године до средине јуна европски увоз гаса повећао се за 49%. За исти тај период увоз у Кину, Пакистан и Индију смањио се за 15 до 21%. Очигледно је да ће сиромашније земље морати да штеде. У Бангладешу су већ започеле рестрикције електричне енергије. Индија по хитном поступку прелази на угаљ и самостално произведени гас. Неке од испорука гаса намењених неразвијеним земљама враћале су се према Европи. Пакистан и Бангладеш су остали без испоруке, иако су ове земље имале дугорочне уговоре о испоруци. Просто им је речено да уговори неће бити испуњени. Испоручиоцима је било повољније да плате пенале за неизвршење уговора, јер ценом у Европи постижу много више. Земљама које су на овај начин изигране не преостаје ништа друго него да купују гас по тренутним берзанским, огромним ценама.
Уколико у Европи ове зиме дође до великог гасног колапса, Брисел ће вероватно законодавно захтевати од европских компанија-трејдера и превозника да све количине гаса усмерава искључиво ка Европи.
Десетак година раније тржиште гаса било је регионално. Постојала су три релативно затворена тржишта гаса: Северна Америка, Европа и Азија. Европско тржиште се од других разликовало по томе што је руски гас добијало преко руских гасовода, количине су одређиване дугорочним уговорима, а цене су зависиле од вредности нафте. Међутим, „револуција шкриљаца” у САД и нове технологије довеле су до појаве течног природног гаса и терминала за његову испоруку, који су могли да се граде у свакој земљи која има морске луке. Као резултат, гас се почео испоручивати танкерима, исто као и нафта, па је данас могуће испоручивати га по целом свету. Сваке године тржиште гаса постајало је све глобалније, тако да оно што се данас догађа у Европи, дефицит и огроман раст цена, врши велики утицај на све остале учеснике глобалног тржишта на другим крајевима планете.
Зашто је гас постао толико дефицитарна и скупа роба?
Прво, због раста тражње у целом свету. У Кини тражња расте годишње у двоцифреним процентима.
Друго, зато што су у Европи затваране нуклеарне електране и електране на угаљ, што је довело до додатног раста тражње гаса.
Треће, од осамдесетих година прошлог века опада сопствена европска производња гаса.
Четврто, гасу је почео да се успорава раст понуде на тржишту. Медвеђу услугу је одиграла „зелена агенда”, која је вршила притисак да се нафтно-гасне компаније замењују онима које производе алтернативну, тзв. зелену енергију. Преовладало је мишљење да су улагања у нафтно-гасна постројења неисплатива и да је боље улагати у обновљиве изворе енергије.
Пето, Европа је почела да добија све мање гаса из Русије. Пролећа ове године пет европских земаља одбило је да купује руски гас по новој шеми која подразумева плаћање у рубљама, а овог лета смањена је испорука преко гасовода. На територији Украјине ради само једна гасна компресорска станица. Транзит гасовода „Јамал–Европа” преко Пољске ка Немачкој затворен је због санкција Пољске и реакције Русије. Уз то, испорука гаса у Немачку преко гасовода „Северни ток 1” смањена је за 60% јер Канада због санкција није вратила турбине гасних станица које су у ту земљу послате на ремонт. У Немачкој живе у страху да се овај гасовод до јесени уопште и неће вратити у функцију после ремонтних радова који су започети 11. јула.
Раније су на европском тржишту примењивани принципи дугорочних уговора о испоруци гаса са ценом везаном за вредност нафте, што је омогућавало релативно јефтину набавку. Али, Европа је прешла на цене које се формирају на спот-тржиштима, на којима постоји непрекидно колебање цена. Сматрало се да ће на спот-тржишту увек бити присутан суфицит понуде гаса и конкуренција међу продавцима, те да ће због тога цене гаса увек бити ниске. Међутим, догодило се обрнуто: сада купци конкуришу једни другима не би ли некако купили овај енергент, што утиче да цене расту.
Епилог ове велике светске игре око трговине енергентима који се не чини нарочито оптимистичан биће виђен ускоро, већ ове јесени.
(Текст је писан искључиво за портал Правда и његово преношење није дозвољено без сагласности редакције)
Више текстова Ивана пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор. Правда
