Владиковић је у изјави за Танјуг објаснио да су 140 мерних станица у Србији домени подељени на пет нивоа - ниски, средње ниски, средњи, средње високи и високи, и да ниски и средње ниски нивои доминирају на рекама.
"У овом тренутку, најнижи водостаји су на Великој Морави, Јужној и Западној Морави, на целом сливу реке Саве. Што се тиче Дунава, ту је за нијансу повољнија ситуација јер смо имали мањи пораст тако да је ту средње ниски ниво, као и на Тиси", наводи Владиковић и додаје да то значи да водостаји у рангу најнижих нивоа водостаја који су на нашим рекама забележени.
Владиковић каже да је јако мала вероватноћа да водостаји буду још нижи, јер сада су на некој граници на којој се издају хидролошка упозорења и аларми.
"То значи да је то на граници течења и да се количина кисеоника у рекама лагано смањује што има утицаја и на живи свет на рекама", навео је.
На основу прогноза, каже Владиковић, таква ситуација ће се наставити до краја августа јер ћемо имати дефицит падавина.
"Биће ретких појава са олујним карактером које не могу да помогну да се водни биланс поправи. Ми очекујемо да ће слична ситуација трајати до почетка септембра", наводи хидролог.
Он наглашава да то није неуобичајена појава, те да се, због климатских промена, сада се чешће појављују високе и ниске воде са великим ефектима.
"Ниски водостаји су у Србији карактеристични од јула до почетком септембра и ми се за ту појаву припремамо од јуна", наводи Владиковић и додаје да је слична ситуација била 2003., 2011. и 2012. када смо имали апсолутно минималне водостаје.
На каквом се путу налази Србија, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
