За време Николаја II Александровича Романова (1905), донесен је први руски устав (1906) и започет Први светски рат (1914). Одрекао се престола у своје име и у име сина јединца Алексеја Николајевича током Фебруарске револуције (1917). Његов брат Михаил Александрович није желио прихватити престо док год Уставотворна скупштина не одлучи о будућем облику владавине. Тиме је окончана руска монархија, а власт је преузела Привремена влада која је управљала земљом до бољшевичке Октобарске револуције.
Убиство породице Романов догодило се у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године у Јекатеринбургу. Руска царска породица Романов (цар Николај II, његова супруга царица Александра и њихово петоро деце: Олга, Татјана, Марија, Анастасија и Алексеј), као и сви остали који су одлучили да им се придруже у заточеништву – Евгеније Боткин, Ана Демидова, Алексеј Труп и Иван Харитонов, према иследнику Соколову, погубљени су ватреним оружјем и бајонетима.Према званичном извештају Совјетског Савеза, цар Николај Романов, његова породица и особље, погубљени су због претње да ће град окупирати Чехословачка леија. Заправо, убијени су највероватније по налогу Владимира Лењина, Јакова Свердова и Феликса Дзржинског. Њихова тела су потом однета у шуму Коптјаки, где су осакаћена. 1919. године, истрага Бел гарде није успела да утврди место сахрањивања, па је закључено да су остатци краљевске породице највероватније кремирани у рову Ганина Јама,близу рудника Четири брата.
Након Свете Литургије одржан је и помен генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу као и предавање “Породица и савремени свет” Архимандрита Стефана игумана манастира Велика Ремета које је уприличено за радост свих верника који су у великом броју присуствовали у Храму Благе Марије.
Извор: Правда
