Пише: др Иван Пајовић
Владимир Путин је нагласио да се овај пројекат налази у фази активне разраде. И у претходних четири месеца долазиле су штуре информације о формирању нове светске валуте према идеји руских економиста Глазјева и Бјелоусова. Сергеј Глазјев разрађује питање формирања наднационалне валуте земаља Евроазијског економског савеза плус Кина, са циљем омогућавања међународног плаћања. Што се тиче пројекта Бјелоусова, његов циљ је омогућавање безбедности плаћања међу поменутим земљама, заједно са Турском, Индијом итд. Основа овог пројекта јесте злато и други драгоцени метали.
Из реченог се јасно види да се у Русији озбиљно разрађују планови формирања нове међународне валуте која би ставила тачку на досадашњи систем заснован у Бретон Вудсу 1944. године. Оно што пада у очи је да базна валутна зона јесу земље Евроазијског економског савеза и Русија нема никакав интерес да на тој територији формира наднационалну валуту, већ као основна валута треба да служи искључиво руска рубља. Ово је потпуно логично, јер Русија у овом савезу чини 87% укупне економије. Увођење наднационалне валуте Русији одговара у оквиру организације БРИКС из више разлога, а један од битних је, наравно, дедоларизација.
Пре неколико месеци Кина и Русија су почеле са разрадом система међусобног плаћања у рубљама и рупијама, где се за основу узима не амерички долар, већ кинески јуан. Међутим, понеки стручњаци сматрају да у дугорочној перспективи такав систем носи са собом не мањи ризик због јачања кинеског геополитичког утицаја.
Крај система Бретон Вудса настаће када садашњу функцију долара преузме нека друга валута. Кина је веома заинтересована да та валута буде јуан. Међутим, Пекинг није још тако геополитички јак, колико је јак геоекономски, па му таква ситуација смањује могућности политичког маневра. Иначе, у Југоисточној Азији Кина успешно спроводи јуанизацију трговине. Ипак, да распространи своју валуту на друге регионе још јој не успева. Зато за Пекинг формирање резервне валуте земаља БРИКС може бити веома интересантан пројекат. Основно питање лежи у томе каква ће бити расподела у корпи валута. Уколико се у обзир узме обим економије и паритет куповне моћи, паритет између ових земаља изгледао би овако: 58,8% отпадало би на Кину, 22,11% на Индију, 9,81% на Русију, 7,53% на Бразил и 1,75% на Јужноафричку републику.
Међутим, постоје и одређени спорни моменти. Геоекономски значај Кине у овом савезу веома је велики, па је питање да ли би се она задовољила са само половином корпе валута. Геополитички значај Русије је врло велики, па је питање да ли би се и она сагласила са својих десетак процената. Економска снага Индије расте најбрже међу земљама-чланицама, она ускоро може нарасти знатно изнад речених 22,11%, а до 2030. године може чинити и више од 30%.
Противречности постоје и очигледне су, али бретон-вудски систем може разрушити искључиво сложно деловање унутар земаља БРИКС-а, које већ данас чине четвртину светског БДП-а са перспективом даљег увећавања. Оне чине и 40% становништва света.
Да је пројекат нове резервне валуте могућ говори и пример евра, који је успешно прихваћен у Европи, али у свету није постао пуноправна замена долару. Глобалистичке елите у евру и нису виделе алтернативу долару нити опасност по њега, иначе би се према њему понашале сасвим другачије.
Западна цивилизација се налази у епохи свога опадања, а друге земље које њима не припадају не морају бити таоци ситуације коју је Запад сам створио.
(Текст је писан искључиво за портал Правда и његово преношење није дозвољено без сагласности редакције)
Више текстова Ивана пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор. Правда
