Иако министарка Зорана Михајловић, као и пословодство ЕПС-а тврде да на зиму неће бити ограничавања потрошње, стручњаци нису сигурни да ћемо то избећи и да ће нам једини проблем бити висока цена.
Могуће је се баш та реч – рестрикција – неће користити, али верују да ће се прибећи “планским искључењима” која ће вероватно трајати нешто дуже.
Уз све проблеме око производње и набавке струје, ове године очекује се и повећана потрошња јер су цене осталих енергената, попут угља, дрва или пелета, такође драстично увећане а не могу се ни набавити, па ће велики број домаћинстава ове сезоне за грејање прећи на струју.
– Да се ЕПС-ом руководило као у претходним деценијама, које такође нису биле идеалне али је било домаћинског односа, ремонти су вршени на време, угаљ обезбеђен – домаћа компанија сада би и са минималним вишковима производње остварила историјски профит. Само податак да су се цене на отвореном тржишту кретале од 40 до 60 евра за мегават сат, а да су сада преко 100, достижу у појединим периодима и 300, 400 евра што је повећање и до 800 одсто, говори да смо пропустили јединствену, непоновљиву прилику да домаћу компанију поставимо на здраве основе – каже за Данас енергетичар Велимир Гавриловић.
Додаје да од зимус, када је почео увоз великих количина струје, ЕПС-у недостаје производња за око 20 одсто тржишта и те количине се набаљају на берзи.
Ако 80 одсто струје производи по цени од око 40 евра за мегават сат, а 20 одсто на тржишту плаћа и до 400 евра, онда је јасно да просечна цена од 55 евра не може да покрије трошкове из набавке и сопствених извора.
– На месечном нивоу формирала се разлика од 100 милиона евра губитка, за годину то ће бити најмање 1,2 милијарде. Значи да је потребно поскупљење од 70, 80 одсто. Али, ако је председник рекао да ће за домаћинства бити 10 одсто, толико ће и бити. Привреду није помињао, али је мало вероватно да ће баш све бити преваљено на фирме. Тиме би се угрозило и пословање домаћих али и страних компанија, које преко цене струје имају скривене субвенције. Верујем да власт то неће одједном да угрози. Реалан сценарио је да привреда добије увећане цене, толико да се минус рецимо преполови, буде око 600 милиона а да се то онда покрије задуживањем – каже Гавриловић али додаје да би проблем могао да буде уколико држава не успе да добије кредит или на берзи не буде довољно енергије.
Иако не верује да би на глобалном тржишту могло доћи до великих несташица, Милун Бабић из Академије инжењерских наука каже да је проблем недостатка и високе цене енергије, код нас и у Европи, изузетно озбиљан.
– Сигуран сам да је нови човек на челу ЕПС-а довољно стручан, да већ имају планове, али ако струје не буде ни код нас ни у окружењу, ако она не буде могла да се купи, не видим шта би осим рестрикција могло да буде премошћавање. Проблема на континенту сигурно не би било уколико би прорадио Северни ток 1, као и ако би била пуштена друга цев, Северни ток 2, јер се велики део електричне енргије, посебно у Немачкој која је и највећи потрошач, производи у гасним електранама. То је за западни свет био међукорак у енергетској транзицији са угља на зелена горива. Међутим, сада је и гас проблематичан, а не треба очекивати ни да ће се атомске електране брзо уклопити у потребне билансе, посебно што ће се Немци дуго двоумити да ли уопште да их покрену – објашњава Бабић.
Он истиче да ни хидро потенцијали неће бити довољни, јер су акумулације бесомучно испражњене и код нас и у БиХ, одакле смо највише увозили.
– Нема шанси да се то допуни. Не знам која је то памет била, али дунавски, савски и моравски слив доведени су у колабирајуће стање, из њих дотичу минималне количине воде што изазива и еколошки проблем – каже Бабић и наглашава да се такве ствари дешавају када се у управљање озбиљним системима доведу људи који немају везе са струком.
Калкулације
Увод у хаварију почетком претходне зиме, осим лоше изведених ремонта, био је то што на коповима није било радова на откривкама, али је било калкулација: Ако се нађу залихе угља на територији две општине, оне нису могле да се договоре где да почну радови, свака је хтела приход, па је “решење” било политичко, наводни компромис. Копало се између, а између је била гомила блата. И прошло се како је то било неминовно – каже Велимир Гавриловић.
Извор: Данас
