Милован Дрецун наводи да је био предлог да се 14. јула састану делегације Београда и Приштине у Бриселу, а 19. јула председник Александар Вучић с Аљбином Куртијем.
Милован Дрецун наводи да је био предлог да се 14. јула састану делегације Београда и Приштине у Бриселу, а 19. јула председник Александар Вучић с Аљбином Куртијем.
Гостовање Милована Дрецуна у Јутарњем програму РТС-а
"Било је јасно да до тога не може доћи, није постигнут никакав напредак који би требало да буде верификован на том састанку на врху", оцењује Дрецун.
Додаје и да је се сада наставља мандат Мирослава Лајчака још две године, да је летња пауза људи који раде у ЕУ, као и да не треба очекивати пре краја августа, односно почетка септембра било каква дешавања.
Термин "принудно нестале особе" неприхватљив
Дрецун мисли да ће Лајчак морати да уложи, како каже, много, много труда да покрене ствари о дијалогу, ако говори о томе да су веома близу постизања договора о три-четири споразума, као и да је око 95 процената постигнут договор о несталима.
"Термин принудно нестале особе, који је Приштина убацила у тај споразум, није прихватљив с намером да нас увуче у једну замку која би значила да наша држава прихвати одговорност за особе које су нестале због незаконитог деловања терористичке ОВК, јер су само државе по Конвенцији УН о заштити принудно несталих одговорне, а не неке друге организације", наглашава Дрецун.
Понуђен је, наводи, компромис "нестали под силом" да не бисмо морали да прихватимо одговорност.
"То је суштинска препрека, то је проблем", наглашава он.
Има ли напретка с другим споразумима
Објашњава да су на дневном реду, поред питања Заједница српских општина о којој, истиче, Приштина неће да разговара, била питања имовине, несталих, питања протераних, њихов повратак, економска сарадња.
"Ако су ту постигнути неки договори, онда би Мирослав Лајчак требало да изнесе детаље. Нисам сигуран да је ту било неког посебног напретка да би могло да се каже – ево, парафираће се споразум, зато је потребно да дође до састанка председника Вучића и Аљбина Куртија", наводи Дрецун.
Мисли да ће ЕУ морати у наредном периоду да ради на напретку у дијалогу, јер Приштина, сматра, очигледно не жели напредак.
Ризик од дестабилизације
Дрецун упозорава да постоји ризик од изазивања дестабилизације на северу КиМ, нарочито имајући у виду најаву да ће се скидати регистарске таблице с возила која се не пререгиструју 1. октобра.
Такође, указује да је и ризик са сталним упадима специјалних полицијских јединица на север Космета и евидентном намером да се с политичким инструкцијама те снаге употребе за изазивање насиља за застрашивање Срба.
"Једноставно онемогућавање Србима да живе нормално", указује Дрецун.
Сматра и да САД све више Аљбина Куртија доживљавају као проблем, а не као саставни део решења косметског проблема и да ту већ постоји одређени анимозитет америчке администрације према Куртију због тих једностраних потеза.
"ЕУ креирала термин нормализација односа"
Коментаришћи Лајчакову изјаву да Београд и Приштина треба да одлуче шта је нормализација односа, Дрецун наглашава да "то не може тако".
"Ко је креирао термин нормализација односа, правнообавезујући споразум о нормализацији односа? Чији је то захтев? Па ЕУ је то поставила, то је саставни део поглавља 35 и то је остављено да буде недоречено, јер дијалог који се одвија под покровитељством ЕУ је у статусно неутралној форми. То значи да то нису разговори између две државе и да крајњи резултат тог споразума не може да буде такозвано међусобно признање, што би Приштина хтела, и скоро све ове државе које су признале Косово, тако да ми признамо лажну државу Косово", нагласио је Дрецун.
Прецизирао је да би Србија оног тренутка када би дијалог кренуо у том правцу, аутоматски изашла из тог процеса.
Дакле, рекао је Дрецун, дефинисано је шта значи нормализација односа, регулисати питања која су стављена на дневни ред и сам Лајчак их је ставио на дневни ред.
А пуна реализација Бриселског споразума, како истиче, првенствено се односи на Заједницу српских општина, питање несталих, повратка протераних, имовине, економског развоја, имамо и ситуацију око "Отвореног Балкана", дакле све то што може да унапреди живот људи и да склони те препреке.
"Ако неко покушава да нам сада каже да треба Београд и Приштина да се договоре шта значи нормализација, онда неће бити договора. Знате зашто, зато што Приштина покушава да о овим питањима, која се налазе на дневном реду у Бриселу, уместо одговора, изокрене читаву ситуацију", упозорава Дрецун.
Указује и да Курти говори о томе "ајмо прво да постигнемо међусобно признање, па ћемо онда лако да се договоримо рецимо око Заједнице српских општина".
"То није прихватљиво, Лајчак мора јасно и гласно да каже да нормализација односа не подразумева међусобно признање", закључио је Милован Дрецун.
О сукобу у СНС прочитајте ОВДЕ.
Извор: РТС
