Најава да би Кристијан Шмит могао да наметне измене Изборног закона БиХ, али и Устава Федерације БиХ, унела је конфузију у политичке кругове у Сарајеву. До јуче најватренији заговорници страног интервенционизма сада брину због сазнања која цуре из дипломатских канала да би супервизор – ког РС не признаје – могао да наметне решења која се не би допала бошњачким партијама, па га лидери тих странака упозоравају да то не ради.
Наиме, мада се још не зна каква би решења Шмит могао да наметне, спекулације које су у домену медијских сазнања крећу се у правцу наговештаја да би Хрвати могли да остану задовољни, јер би се у некој мери могло удовољити њиховим захтевима да им други народи не бирају представнике. Но, то би по неким мишљењима могла да буде Пирова победа ако се обистине предвиђања сарајевских медија да би Шмит као уступак Бошњацима могао хрватске партије да остави без полуга утицаја на избор федералне владе, јер по оном што се нагађа, немачки дипломата би могао да „поједностави” избор извршне власти тог ентитета, то јест онемогући хрватске партије да блокирају спровођење изборних резултата, као што се то десило после избора 2018. године, од када није изабрана власт.
Након што је из кругова блиских ОХР-у процурело да би Шмит могао да делује, али не у складу с апетитима сарајевских странака, уследиле су бурне реакције због могућег коришћења бонских овлашћења. Позивају Шмита да одустане од измена Изборног закона, па су у странци Народ и правда изјавили да њима није прихватљиво да Шмит наметне суштинске измене Изборног закона. „Пут распакивања етничког и приближавања грађанском моделу, уз уважавање свих специфичности БиХ, најбољи је пут за све грађане и народе, као и саму државу”, сматрају они.
Жељко Комшић, хрватски члан Председништва БиХ, кога хрватске странке не признају као легитимног представника хрватског народа, каже да, ако треба да суди на основу онога што се појављује у медијима, онда је то „даља подела БиХ по етничком основу, даља дискриминација грађана у ФБиХ, поготово у појединим деловима, кантонима, како су они то замислили да рачунају”, рекао је Комшић.
С друге стране, Гордан Грлић Радман, министар спољних послова Хрватске, задовољан је најавама да би Шмит могао да наметне измене Изборног закона.
Како телевизија Н1 сазнаје из више дипломатских извора, Шмит би до 1. августа требало да наметне измене Изборног закона, а судећи по тим наводима, реч је о опширним изменама изборног законодавства и Устава ФБиХ, које ће, између осталог, обухватити измене Изборног закона у односу на функционирање домова, избор руководства Федерације БиХ, избор судија Уставног суда ФБиХ, као и бројне измене које би требало да осигурају интегритет изборног процеса.
Комшићева Демократска фронта сматра „потпуно неприхватљивим модел измена Изборног закона, који високи представник у БиХ, према информацијама медија, планира да наметне”. Брину да Шмит планира да Федерацију БиХ „испоручи Додиковом СНСД-у и Човићевом ХДЗ-у” па упозоравају да ће позвати све грађане и грађанке да се придруже у борби против тога, свим демократским средствима.
Бивши министар спољних послова БиХ Златко Лагумџија каже да, ако је Шмит хтео да променама Изборног закона и Устава Федерације, „коришћењем својих овлашћења и месарске сатаре, удари последњи ексер у поделу државе на три националне ливаде, онда је на добром путу да то учини уколико га добри људи ове земље заједно не зауставе”.
Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик каже да је оно што Шмит намерава да уради супротно резолуцији Бундестага. „Онда се човек пита шта је ово, каква је ово лаж? Ко лаже овде, Бундестаг или овај? Видите и да кад се он осоколи и учини нешто против Републике Српске, муслимани тамо се стеру од среће, а сада кад се њима нешто дира, што није по њиховом, али јесте по Дејтону, онда се буне”, закључио је Додик.
Додикову поруку из Израела прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
