Пише: Емил Влајки
Не престаје халабука око пада украјинског авиона у Грчкој, који је превозио најмодерније српско оружје за не-руске украјинске борце који актуално ратују у „Бангладешу“. Наиме, то је ново име за Украјину које су српске власти измислиле. У овом часу, према српским пројекцијама, није јасно како ће се некадашњи Бангладеш звати; вјеројатно ће наново постати дио Пакистана.
У овој „бла-бла-бла“ халабуци, учествују „еминентни“ српски стручњаци свих профила, стари, нови и приучени. Намножили су се као нејестиве гљиве иза кише. Данас, сваки идиот може пронаћи неки ТВ подкаст на којем ће се испроваљивати. Ови, добрим дијелом шупљоглави, имају један једини циљ, како што гласније нападати Вучића. Та блебетала тврде како је Вучић неморалан, нечастан, хипокрита и слично зато што продаје оружје анти руским непријатељима у „Бангладешу“. Наравно, када би оружје продавао проруским снагама, био би проглашен херојем. Тако, на примјер, у БиХ рату (1992-1995), израелски премијер Шарон је оружјем обилно помагао Републику Српску, па га нитко од Срба за то није нападао. Или, када српски борци одлазе ратовати у „Бангладешу“ за проруске снаге, онда су хероји. Када нетко оде ратовати у истој земљи за супротну страну, онда је прљави плаћеник-нациста.
Пошто Вучић продаје оружје другој, „погрешној“ страни, ови морализатори тврде како је не-етички продавати оружје зараћеним странама. Али је „етички“ продавати оружје незараћеним странама како би једног дана убијали с тим оружјем друге!? Уствари, хипокризија је на дјелу. У увјетима опће проституције тржишне привреде, морално је продавати оружје, али није згодно ако нетко за то сазна!
Али, оставимо се испразног морализирања (најбоље се зарађује од продаје оружја и то су велики приходи за неку земљу; Србија их се не може одрећи) и пређимо на терен истине коју ова блебетала нису у стању досећи.
Апсолутно је извјесно да за Вучићеву продају оружја „Бангладешу“ сви знају: Американци, НАТО, Брисел, али и Руси. Зар стварно нетко мисли да Вучић о томе не обавјештава Русе? Они су, као и сви други, о томе детаљно информирани: о врсти и количини оружја, о начину његовог транспорта, о времену када ће се транспорт одвијати, куда ће све оружје привремено бити док не дође до ратног одредишта. Такве ствари полу-интелигентима који се смјењују на старим и новим телевизијама у жељи да и они нешто кажу о „лошем Вучићу“, не пада ни издалека на памет. Што мисле, како би Вучић могао тако дуго балансирати између (поједностављено, без Брисела и Кине) двије ватре, а да такве ствари не ради? Овдје се не ради о макијавелизму већ о борби за опстанак.
Има, међутим, још нешто о чему та блебетала не размишљају. У овом лудом тренутку гдје је читава планета у смртној опасности, Вучић је један од фактора који то спрјечавају. Сулудо, зар не? Али, он је европски „пријатељ“ и Запада и Руса, можда једини у свијету, и преко њега се може, а и остварује се, истинска комуникација. Када загусти, он је ту као посредник! Могу ме, „анти Вучићевци“ због овога мрзити до даске, али то је истина. И добро је док је тако.
Уствари, која је оно била тема у наслову? Зашто авиони с оружјем понекад падају? Тешко за одговор, и бит ће остављено за неки други пут. Оно што се сада може казати, то је: РАДЕ СЛУЖБЕ! Једино је питање о којој се од њих у овом часу конкретно ради. И немојте мислити да се ту једино може радити о Русима.
Извор: Правда
