У свету издаваштва не обитавају само мудре мисли и лепе речи… Тони Божиновски је интелектуалац, песник, преводилац, издавач, учитељ, љубавник… Себе види као реинкарнираног лорда Бајрона, ренесансног уметника XXI века.
Али неко га толико мрзи да има довољно разлога да му у редовним интервалима шаље умрлице са текућом годином као годином његове смрти. Неко је успео да на Тонија навуче подсмех литерарних кругова. Неко је одлучио да га сурово казни и убије…
„Убиство под псеудонимом“ је изузетно осмишљен трилер, у коме ништа није пропуштено или препуштено случају. Настао је као резултат пријатељства, подршке и поверења између Верице Винсент Кол и Мирјане Узелац.
„Роман ’Убиство под псеудонимом’ настао је као последица списатељског блока“, каже Верица Винсент Кол. „Требало је да то буде следећи у серији мојих романа са београдским приватним детективом Андрејом Авакумовићем Кумом као главним јунаком, али овог пута нешто није ишло како треба. Затим сам помислила на Миру, чија је склоност према писању кримића управо резултирала трилером ’Џокеров усуд’ и закључила да бисмо могле бити компатибилне. Мира има неограничену машту, креира врло сликовите ликове и духовита је, што сам одувек ценила у криминалистичким романима – када је употребљено са мером и смислом. Само писање ’у четири руке’ одвијало се, како је то Мира једном рекла, као тениски меч. Након што сам јој послала до тада написано, она је пустила машти на вољу и вратила лоптицу са новим идејама и ликовима, што је резултирало мојим потпуним упуштањем у игру. И миц по миц – био је то меч са два победника. Ово је, по речима једне од наших првих читатељки, „филолошки трилер“. У питању је заправо wходунит, поџанр криминалистичког романа у коме се до краја романа не зна ко је убица, чија радња се одиграва у свету писаца и издавача. Мислимо да ће, управо јер на први поглед тај свет не изгледа као плодно тле за ниске страсти свих врста – читаоцима бити врло занимљив.“
Мирјана Узелац додаје да су обе неизмерно уживале обликујући, дограђујући, гланцајући ликове и радњу, и уводећи нове.
„Писање у четири руке слично је свирању у четири руке. Морате постићи хармонију. Да уклопите различите ритмове. Надам се да ће то читаоци осетити. Издаваштво, писци, инспектори, сви остали ликови из романа дају слику која се може ставити у било коју другу сферу. Завист, злоба, мржња, насиље, убиства, пакост... стварност. Филмичност романа је можда најбоља препорука за читање. Ми смо свој роман пишући одгледале.“
Извор: Правда
