Ако се узме у обзир да је Приштина, према њеном званичном сајту, отворила амбасаду само у Сенегалу, а да ниједна афричка држава нема своје дипломатско представништво на Косову, онда је упитно и то колико су заиста "активна" признања поменутих 15 афричких држава, од којих су највеће Либија, Нигер, Танзанија, Чад и Мауританија.
Више од половине земаља које су повукле признање Косова такође су са Црног континента.
Објашњавајући ове чињенице Старовић истиче да је "однос афричких држава према једнострано проглашеној независности КиМ условљен, пре свега, поштовањем према Србији и жељом да се традиционално пријатељство и даље унапређује".
Осим тога, како додаје, мора се имати у виду и то да су афричке државе листом етнички веома хетерогене, а многе од њих се суочавају са мање или више опасним сепаратистичким покретима. Из тог разлога, државе афричког континента полажу много на поштовање оних постулата међународног јавног права који гарантују територијални интегритет и неповредивост граница суверених држава.
"Када пак, говоримо о кампањи тзв. "отпризнавања", која се с посебним успехом спроводи управо у Африци, може се закључити како су афричке државе на прави начин схватиле колико опасан преседан представља признање једнострано проглашене независности, те да се последице, сада већ видне на различитим деловима планете могу уклонити једино уклањањем првобитног преседана и повратком на пређашње стање, уз пуну посвећеност процесу политичког дијалога као јединог начина за решавање статусних питања", указује Старовић.
Позицију "замрзнутог признања" заузела је још једна афричка земља Гвинеја Бисао, чиме је број држава тог континента, које "активно" признају независност Косова сведен на 15. Тај континент има 54 државе чланице Уједињених нација, а како је Дачић изјавио пре две и по године, при крају низа успешно издејствованих "отпризнавања", две трећине земаља Африке подржава Србију у очувању територијалне целовитости. Он је тада навео да „слободарски дух и борба за правду и правичност у међународним односиима често изостају у савременом свету, али да су афричке земље признале борбу коју Србија води за очивање територијалног интегритета и суверенитета“.
И Данило Бабић из Института за међународну политику и привреду истиче "да многе афричке земље имају проблема са сецесионизмом на својој територији и традиционално су скептичне према идеји промене граница, јер уколико би се државне границе, олако мењале, у целој Африци би наступио хаос".
Коментаришући позицију већине афричких земаља према косовском проблему, као и питање како то да спонзори косовске независности, и они са Запада и они из исламског света, нису имали већи утицај на њих, Бабић најпре похваљује мукотрпан рад српске дипломатије, нарочито након 2012 године, и уложен велики напор да се објасни и образложи позиција Србије. Уз то, наравно, и да се разјасни да независност Косова није наставак деколонијалне борбе, већ стварање марионетске квазидржаве која је настала као плод агресије и кршење међународног права.
"Упркос увреженом мишљењу, већина афричких земаља, ипак, има снаге да се одупре понекад врло снажним притисцима колективног Запада. Без обзира на сиромнаштво, преовлађујућа већина афричких земаља је показала да има свој став и достојанство у међународним односима", оцењује он.
Како објашњава, владајуће елите у афричким земљама и даље памте какву су подршку добијале из Београда у борби за властиту независност и након тога. А чињеницу да је Београд парципиран као искрени пријатељ афричких земаља потврдио је и египатски председник током своје посете.
"Такође не би требало занемарити ни јачање утицаја наших традиционалних пријатеља Кине и Русије на афричком континенту", напомиње Бабић.
Примећује и да највише "признача" Косова долази из региона Западне Африке који је традиционално под великим притиском бивше метрополе и под утицајем капитала из оног дела арапског света који подржава Приштину.
"Са неким афричким земљама се није довољно разговарало због недостатка дипломатско-конзуларних представништава. Осим тога поједине афричке државе, ради очувања доследности, наш народ би рекао тврдоглаво, не желе да признају грешку и повуку признање независности Косова", истиче Бабић.
Он је међутим сигуран да је број "пасивних признавача"“ већи од оног који се помиње и да ће у наредном таласу "отпризнавања" сигурно бити и нека афричка држава.
Зашто основци не могу на екскурзију у Јасеновац, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Косово онлајн/Политика
