Иницијативу Музеја жртава геноцида да се у програме рекреативних настава, студијских путовања и ученичких екскурзија за основне и средње школе, примерено узрасту, обавезно уврсте обиласци места страдања жртава ратних и злочина против човечности у периоду Другог светског рата у нашој домовини, суседним државама и широм Европе, одмах је оберучке прихватило Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Ресорни министар Бранко Ружић најавио је да је просветни врх на корак од реализације идеје да ђаци обилазе места ратних страдања у Србији, региону и иностранству, коју и лично подржава уверен да би допринела развоју свеопште културе сећања у нашем друштву. Да ђацима треба још више приближити збивања из Другог светског рата, посебно о страдању Срба, Рома и Јевреја, као и других недужних жртава рата у Независној држави Хрватској, и да би обиласком Јасеновца и других локалитета ђаци употпунили и продубили знања о усташким и другим злочинима над недужним цивилним жртвама и њиховом страдању, сматра Ружић и каже: „Важно је да то учинимо због будућих генерација.”
Шта министар просвете може да учини да би и основци и средњошколци док су на екскурзији могли да посете и Јасеновац – који он истиче, да би обавеза свих школа била да у програме ђачких путовања уврсте обиласке најзначајнијих локалитета посвећених сећању на жртве терора и ван граница наше државе и да то буде правило, а не изузетак? Министар би морао да донесе нове, односно измени или допуни постојеће правилнике о организацији екскурзија у основној и средњој школи. То може да уради, фактички, за дан. Док би, по процедури, нова правила ступила на снагу, осам дана од објављивања у „Службеном гласнику” здушно прихваћена иницијатива Музеја жртва геноцида могла бити и на делу остварена за десетак дана. Иначе, наши основци не могу и неће моћи да иду на екскурзију у Јасеновац, а матуранти средњих школа моћи ће − изузетно.
Ван граница домовине, ако говоримо о основним школама, како сада ствари стоје евентуално само осмаци могу на излету или екскурзији да посете, на пример, спомен-подручје Доња Градина или меморијални комплекс Долина хероја у Републици Српској. Актуелни правилници налажу да: основци на екскурзије могу да иду искључиво на територији Републике Србије, за ученике седмог и осмог разреда школска путовања се могу организовати и у Републици Српској, програм екскурзије треба да прати наставни програм и буде у сагласности са циљевима и исходима наставе и учења, а Други светски рат се учи у завршном разреду осмолетке.
Уколико би се правилник којим се ближе дефинише организација ђачких путовања за основне школе променио тако да дозвољава да осмаци путују и у државе које су нам суседне, а не само у Републику Српску, потпуније би се реализовала идеја да и основци са школом могу да посете локалитете у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, што је предложила матична музејска институција од националног значаја одговорна за очување и неговање културе сећања на жртве геноцида. Осим тога, предвиђени садржаји екскурзија за старије разреде осмолетке, који су већ наведени у правилнику, могли би да се допуне и обавезом да ђаци посећују и стратишта, губилишта, бојишта, меморијалне центре, спомен-паркове који сећају на страдања у Другом светском рату.
На питање новинара „Политике” да ли ће на путу од идеје до реализације иницијативе Музеја жртава геноцида, коју и лично подржава, министар просвете мењати правилнике о организацији екскурзија, званичан одговор просветног врха гласи: „Министарство просвете, науке и технолошког развоја сагледава могуће начине реализације Иницијативе Музеја жртава геноцида и након донете одлуке обавестиће школе и ширу јавност”. Незванично нам је потврђено да измене правилника о екскурзијама нису у плану, као и да креатори образовних политика остају при ставу да је, најпре из угла безбедности, организација и реализација ђачких путовања у иностранство примеренија матурантима средњих школа, као што важећи прописи и предвиђају.
Средњошколци, налаже правилник, на екскурзије иду такође у Србији, једном у току школовања могу да путују и у Републику Српску, и изузетно − за ученике завршног разреда екскурзија може да се организује у иностранству.
У нади да ће се већ од наредне школске године знатно повећати број ученика који посећују локалитете који подсећају на трагичну судбину цивилног становништва и учесника антифашистичке ослободилачке борбе у време Другог светског рата, Музеј жртава геноцида најодговорнијима за образовање доставио је и списак музејских установа, спомен-паркова, подручја, комплекса с позивом да се дати попис допуни и обогати на основу процене предметних наставника. У том предлогу, осим на територији Србије и држава са којима се граничи, наведени су државни музеји, споменици, стратишта, спомен-костурнице, меморијални центри на местима некадашњих логора... у Аустрији, Италији, Пољској, Немачкој, Холандији и Норвешкој. Да би, на пример, гимназијалци у четвртој години школовања, када и уче о Другом светском рату, посетили ова места није нужно мењати став правилника који каже да могу да путују у иностранство, али део истог прописа који се односи на реализацију (путни правци, крајеви и предели) и програм екскурзије могао би да се допуни препоруком или обавезом да матуранти у току путовања посете меморијалне центре и споменике који сећају на наше претке и сународнике који су страдали у Другом светском рату.
Треба имати у виду и да је на челу просветног врха одлазеће руководство у техничком мандату, да је мало вероватно да ће мењати важеће правилнике иако искрено и отворено подржава иницијативу Музеја жртава геноцида, те да не би чудило да се остварење ове идеје озваничи само дописом школама којим се наглашава да је од изузетне важности да сазнања која ученици стичу у току редовне наставе на часовима историје и других предмета, буду употпуњена и продубљена обиласцима најзначајнијих локалитета посвећених сећању на жртве терора, што подразумева и екскурзије јер оне спадају у облике образовно-васпитног рада који се остварује ван школе.
Препорука из Музеја жртава геноцида за ђачка путовања
Сем на Гробу незнаног јунака, Стратишту у Јајинцима, Меморијалном центру „Старо Сајмиште” или Музеју бањичког логора у Србији час историје за ђаке би могао да буде одржсн и на још доста места где споменици чувају сећање на значајне догађаје у прошлости,
Хрватска – Спомен-подручје Јасеновац, масовна гробница козарачке деце у оквиру комплекса гробља Мирогој у Загребу, Спомен-парк Дудик код Вуковара, локација дечјег логора у Јастребарском, стратишта у Сиску, Глини...
Босна и Херцеговина – Меморијални музеј на Мраковици, Музеј Козаре у Приједору, Спомен-подручје Доња Градина, Спомен-комплекс Стари Брод код Вишеграда, Меморијални комплекс Долина хероја на Тјентишту...
Црна Гора – стратиште у селу Велика у општини Плав, стратиште у селу Доли код Плужина...
Аустрија – Државни музеј Маутхаузен, Споменик Југословенима страдалим у Другом светском рату у Аустрији (Беч), меморијални комплекси на подручју регија Бургерланд, Тирол, Корушка, Штајерска...
Италија – споменици и спомен-костурнице у Барлети, Сансеполкру, Гонарсу, Торину...
Пољска – музеји Аушвиц–Биркенау, Треблинка, Мајданек, Музеј варшавског гета...
Немачка – државни музеји и меморијални центри на местима некадашњих логора Дахау, Берген-Белзен, Бухенвалд, Ревензбрик, Саксенхаузен...
Холандија – Музеј Кућа Ане Франк у Амстердаму
Норвешка – споменици и меморијални центри у Ослу, Ботну, Мухолту код Трондхајма, Фалстату, Осу код Бегена, Лексвику, у Поларном кругу…
Ко може да спречи самовољу у БиХ, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Политика
