Бојовић се, после убиства Душана Спсојевића и Милета Луковића, сматрао новим вођом "земунаца". Међутим, није га убио само зато што код себе није имао оружје, тврди Калинић.
Он наглашава да се последњи пут срео са Бојовићем месец и по после убиства Милана Јуришића у Шпанији 2009, али не открива локацију сусрета, као ни идентитет двојице Бојовићевих другара. Оно што је посебно занимљиво је што тврди да су се видели на месту на којем Бојовић никако није смео да буде.
- Да сам тада имао оружје код себе, ликвидирао бих сву тројицу у оном ћошку где су били Амиго и његова два друга. Не знам који му је ку*ац био да дође јер неке ствари мора да решава сам, без ичије помоћи - написао је Калинић, који се налази на одслужењу казне од 40 година затвора због учешћа у атентату на премијера Зорана Ђинђића.
Ту се Калинић није зауставио, већ посредно прети Бојовићу откако је схватио да је он послао Милоша Симовића да га убије.
- Ако још једном заје*еш договор и унајмиш некога као Дерпета Главатог Симовића (Милош Симовић, прим. аут.) да ме сје*е, биће ми свеједно да ли си жив или мртав, али се нећу зауставити сигурно - стоји у Калинићевој поруци, а у другом делу сугерише Бојовићу да пази шта ради:
- Неке ствари мораш сам да урадиш и тек тада ће бити решене. Схвати суштину, па заврши ово.
Потребно је нагласити да је Бојовић у књизи назван "Амиго" и наводи да је Лука дошао код њега и тражио му да иду у Шпанију да убију Милана Јуришића, за чије убиство је Калинић и одговарао с Милошем Симовићем.
Да подсетимо, Калинић и Бојовић су имали суочавање на суђењу преко видео линка. На крају суочавања Калинић је изјавио: "Моја сућут Бојовићу", алудирајући на убиство Николе Бојовића, рођеног Лукиног брата. Због ове изјаве, шпанске судије су позвале колеге у Београду да не дозволе овакву врсту провокације, на шта је судско веће рекло да су и сами изненађени овом изјавом.
Лука Бојовић је тада тврдио да не познаје Сретка Калинића, да га никада није видео и да су им се животи укрштали преко кума Цветка Симића, чије је искасапљено тело 2010. године нађено у језеру Јарун код Загреба. Он је додао да од "земунаца" познаје и Владимира Милисављевића, познатијег под надимком Будала.
- Животи су нам се укрстили преко две мени драге особе, Милисављевића и Симића, то су једине две особе које се знају са њим - рекао је Бојовић.
На инсистирање тужиоца, Лука Бојовић је појаснио да су Симовић и Калинић били припадници исте групе "земунског" криминалног клана, а да се Цветко Симић дружио с Калинићем у Загребу.
- Калинић је био, нажалост, у пријатељским односима с мојим кумом, за ког сви знате како је завршио и како је платио за то пријатељство с њим. Тај човек је на најсвирепији начин убио мог кума - оптужио је тада Бојовић.
Калинић је оптужио Бојовића да је стао на чело земунског клана 2003. године после смрти Душана Спасојевића и пружао уточиште и помоћ одбеглим члановима "земунског клана", који су по његовом налогу извршили више ликвидација. На то је Бојовић рекао како су то "обичне глупости" тврдећи да Калинића не познаје и да га током сведочења није ни именом ословио.
Извор: Србија данас
