Пише: Емил Влајки
Американац (нови амбасадор САД) се обраћа Ејцо-у (амбијент Дедиње, поред њега је још једна особа): Задовољство ми је обратити се првом међу првима.
Ејцо: За пријатеље сам Ејцо. А поред мене је мој министар ов дифенс, Нејшо. Пред њим немам тајни. Све што ја мислим, и он мисли.
Американац: Драго ми је што сам вас упознао. Пријатељство између два наша народа, Срба и Американаца, је вандрфул, неуништиво. Ви сте једини у свијету који нас истински прихваћате. Врло бизарно! Што вас више бомбардирамо и понижавамо, ви нас више волите. Због тога сте и добили пенкало са златним пером од нашег предсједника! Ваше пријатељство је посебно важно сада када је Бангладеш нападнут од стране руског медвједа. (повјерљиво) Као што знате, Бангладеш је име које употребљавамо за Украјину, и ово је неопходно из сасвим разумљивих разлога. Треба очувати привид међународног права које забрањује извоз оружја зараћеним странама.
Ејцо (фрустриран бахатошћу америчког амбасадора): Извините, али имам и других државничких обавеза. Зашто ми то говорите?
Американац: Наш пријатељ кога сте већ упознали, бизнисмен из Бангладеша, поново је овдје. Треба му стрељиво за оружје које сте му већ послали. Авион, 'Антонов' је атерирао на ваш аеродром и чека на испоруку.
Бизнисмен (улази у просторију, обраћа се Ајцу и Нејшу), Задовољство ми је видјети вас поново. Ви нам више шаљете оружја него све државе Запада заједно. Врло ефикасно оружје! Њиме смо побили више стотина Руса. Чак и неколико Срба који су одлучили да се боре против демокрације у нашој земљи. Плаћање је, као и до сада, унапријед, у рубљама. Да су сви били тако експедитивни као ви, руских агресора одавно не би било у Бангладешу. Побили бисмо њиме чак и оне прљаве Русе из Донбаса ради којих је ово све скупа и започело. Нисмо, нажалост, успјели све њих живе спалити по кућама.
Ејцо: Ово о чему причате ме не занима. Убијати људе у борби, у реду, али спаљивати их живе по кућама је одвратно. То чак ни нацисти нису радили са Јеврејима. Него, дајте ми списак потребне муниције и авион ће одмах данас бити утоварен.
Бизнисмен (бесћутно, не осврће се на коментар Ејца): Господо, Ејцо и Нејшо, ево списка. Хвала вам. Ваша веберовска рационалност је за дивљење. Као да нисте Славени и православци, него чистокрвни протестантски Нијемци. Хајл Хитлер! Одох на Скадарлију на ручак. Тамо има једна певаљка са умјетничким именом Марина. Права бонбона. Задовољава ме на хиљаде начина. Може је се имати за багателу. И то у доларима или еврима; срећом, не тражи рубље. (одлази скупа са Американцем).
Ејцо Нејшоу: Ухватили смо бога за браду. Након што су Руси упали у Бангладеш, наша творница Крушик ради пуним капацитетом, дан и ноћ. Муницију продајемо по двадесет пута већој цијени од уобичајене. О борним колима да не причам. Наш буџет се тотално опоравио. Суфицит расте вртоглаво. Руси нам дају гас по најнижим цијенама. Нијемци нису повукли своје инвеститоре. Још мало па ћемо бити као Словенија. Ја сам геније!
Нејшо: Да, али тим оружјем се убијају Руси.
Ејцо: Откад си се ти почео бавити моралом. Знаш да обавјештавамо Русе о свему што радимо. Дакле, наше оружје још није опасно за њих. Када буду хтјели да престанемо, престат ћемо. Руси ће нам компензирати губитке.
Нејшо: Све је то лијепо, али оружје продајемо нацистима.
Ејцо: Нешто ти не штима у глави. Видим. Пуно причаш са Вјулином и Дејчићом. Поврх свега, види се да си у души остао радикал. Морам ти признати да се слажем с тобом, али су их Руси практично средили, и ускоро нациста више неће бити. Него да наставим. Када су НАТО убице 1999. године скоро уништиле Крушик, мислио сам, да се никада неће опоравити, а сада је та творница ступ наше економије.
Нејшо: Да ли си помислио да би овом авиону требало да се нешто деси током лета?
Ејцо: Јесам, наравно. Ја би их све рушио. Али српски народ треба да живи и просперира у овим тешким временима. Изгубили би посао стољећа. Према томе, бангладешки авиони морају наставити летјети с нашим оружјем. И немој више наставити у том тону, јер те нећу ставити у владу, а мислио сам да чак будеш премијер.
Аеродром негдје у Србији. У бангладешки авион се утоварује српско оружје. Поред авиона стоје Руски амбасадор и први секретар амбасаде, Кинез. У њиховој близини, поред летјелице, врзмају се двојица авиомеханичара.
Рус: Дипломата сам и покоравам се Пјутину, али ми је мука гледати како се овим оружјем убијају Руси, а и презирем српску издају.
Кинез: Твој предсједник зна што ради. Политика ти је као шаховска табла. Најчешће мораш жртвовати неку или више фигура да би побиједио.
Рус: Лако је теби говорити кад вас има милијарду и пол, Вама губитак људи ништа не значи.
Кинез: То је тако било некада, Сада идемо с бизнисом по читавом свијету и насељавамо се посвуда. Планета постаје све више кинеска.
Рус: Причај што хоћеш. Мене ово нервира. Треба срушити овај авион, треба срушити Ејцо-а и његову екипу, треба уништити читав нацистички Бангладеш, треба денацифицирати оне усташе, Хрвате, који се масовно боре у Бангладешу против нас.
Кинез: Срећа, па ти не управљаш Русијом. И ја сам огорчен на Запад. Окупирали су наш Тајван. Уништили нашу амбасаду у Београду 1999. године, због чега ћемо им се кад-тад осветити. Али и за освету треба мудрости. А сада морамо ићи на пријем код новог амбасадора САД.
Кинез и Рус одлазе до својих лимузина.
Први авиомеханичар: Јеси ли чуо ова два педера што причају. Они би к'о фол рушили авионе, а онда одлазе на пријем код амбасадора САД, земље која је највећи злочинац у хисторији.
Други авиомеханичар: Имам приједлог. Ти среди да гориво цури док авион лети, а ја ћу средити контролну таблу да се не примијети цурење горива.
Први авиомеханичар: Сјајно! Што мислиш, гдје би се авион могао срушити.
Други авиомеханичар: Највјеројатније негдје у Грчкој.
КРАЈ
Извор: Правда
