Пише: Бранко Вељковић, бивши припаданик ресора ДБ
Истим тим „алатима“ служе се све савремене службе и то је део брижљиво планираних и усмераваних обавештајних операција.
Међутим, ствари су очигледно измакле контроли. Није јасно у ком моменту је тачно истина изгубила значај у формирању државне политике савремених држава али дошли смо до ситуације да се на свим нивоима организације најразвијенијих држава и њихових служби, политичких партија и медија, константно осмишљавају и пласирају невероватне количине лажи. На дневном нивоу. Оно што је посебно забрињавајуће, те лажи, директно утичу на креирање унутрашње и спољне политике, економске политике, политике одбране и безбедности, систем вредности људских заједница, судбине народа па и на рат и мир.
Оно што су експерти из СФРЈ знали а чиме се данас најбескрупулозније манипулише, то је да лаж има једну своју константну особину. Она се увек враћа тамо одакле је и дошла. Онда постаје изузетно опасна. Јер онда, већ опасно измоделирана и „дорађена“ постаје део наратива новог поретка који је сада третира као истиниту полазну тачку за формирање нових, сада већ сасвим извесно бесмислених и деструктивних, политичких одлука.
У конкретном, то је оно што сада живимо.
Лаж која се рециклира небројено пута и у свакој следећој итерацији постаје темељ за следећи круг „конструктивног“ одлучивања.
Оно што се сада дешава са савременим светом и ситуација у Украјини је видљиви део управо тог циклуса. А Украјина је само један трагични и потпуно испланирани „бустер“ за све ове догађаје.
У епицентру су стари ривали, Русија, Европа и САД. Овај пут и са значајним „споредним играчима“, попут Кине и тешко дефинисаним али и те како присутним, никада јачим, над националним организацијама и субјектима.
Колика је снага и утицај тих механизама јасно је видљива управо сада, када се без икаквог већег напора, реконструише комплетна политичка архитектура Европе. Украјинска криза и траги-комична сада потпуно видљива неспособност Европе је само вешта „замаскировка“. Пред очима и екранима свих Европљана падају владе и председници најмоћних европских држава као да су председници месних заједница негде у Србији. То је политички удар колосалних размера и само незаинтересовани посматрач не уочава размере дешавања. Влада Италије Марија Драгија топи се пред ударима проблема. У Француској је промењена већина у парламенту на штету актуелног председника. Бугарска је већ изгубила прозападну Владу а нова политичка сцена је врло дискутабилне коначне орјентације и већ је заузела став „не би се ја у то мешао“. Естонска премијерка Каја Каллас и њена Реформска партија су „на апаратима“ после пада њене коалиционе Владе и поред занимљиве и врло веште садашње комбинаторике. И госпођу Кају почетком следеће године чекају нови избори. У Шпанији пред изборну годину, социјалисти драматично губе подршку у корист нарастајућег десног центра. Парламентарна криза је и у Ирској, Белгији, Холандији. Пољска политичка сцена дрхти од избора који су предвиђени за јесен следеће године јер и поред све присутног про-украјинског става извесно је да ће нарастајући економски и други проблеми значајно редефинисати однос снага и могућа су велика изненађења. Судбина Бориса Џонсона је лакмус папир за однос Европе према Украјини и свеопштој кризи. А Бориса више нема,…
Као последица (или узрок) директним стварањем услова за масовне протесте и немире који по обиму превазилазе могућности безбедносних апарата да их сагледају а камоли и зауставе Европа тоне све дубље. Круна „кадровања“ у ЕУ је потупна политичка маргинализација а у догледно време и смена француског председника Емануел Жан-Мишел Фредерик Макрона и немачког канцелара Олафа Шолца. Поставља се логично питање – зашто скоро све европске владе у континуитету повлаче у политичком смислу самобилачке потезе и то са све извеснијим потпуним колапсом система?
Ако то све погледамо и из много ниже перспективе, замислите једну Немачку у којој је забелажен невероватан пораст крађа горива из камиона, радних машина и индустријских погона. То је сада слика Европе.
Зарад истине, поменућемо и „случај“ САД. Трагикомичног актуелног председика Џо Бајдена који је по некада пристутан и у свом животу. „Најмоћниј човек на планети“ не разликује Папу од спортисте тамне пути и воли да ордење качи човеку на леђа. Ко има толику моћ да сав тај апсурд учини толико видљивим да исмева и институцију председника САД ? И зашто би то све неко радио ? Зашто је потребно да се држава као свеприсутни облик организације друштва сведе на потпуни бесмисао ? А „вирус“ потпуне немоћи савремених држава се незаустављиво и невероватно брзо шири, од Шри Ланке до Кубе и подразумева ни мало „цивилизоване“ одговоре девастираног и слуђеног становништва, наравно и за почетак, против сопствених политичких „елита“.
Сасвим је извесно да се (опет) прави нова архитектура и политичка елита Европе али и света. За два могућа сценарија који следе, садашња политичка номенклатура је потпуно неупотребљива. Додуше, сви они ни до сада нису послужили ничему доброме, али су се ипак свесрдно нудили да задрже своје (ничим заслужене) позиције те да су спремни за следећу рунду „преузимања одговорности“ (Свака сличност са ситуацијом је не-намерна). Али, неко их лагано „брише гумицом“ јер је сада потребна сасвим другачија политичка структура.
За случај првог, ратног сценарија, већ је спремљена гарнитура битно другачијих политичара и егзекутора. Јер „креатори“ из сенке, одлично знају да је за могући тотални сукоб потребна елита која ће умети да покрене и мобилише нације у сулудом циљу тоталног рата са Русијом. То није лак задатак, нарочито сада када је руска војна супериорност толико видљива док се истовремено, еворпска војна „машинерија“ показала као потпуно импотентна. Сем гомиле надрогираних тетовираних викенд „јунака“, Европа није успела да мобилише ни једну пристојну професионалну дивизију за рат у Укајини. И то што је мобилисала десеткује се пре него што и стигне до борбених линија. Што се САД тиче, још увек је на снази стари „договор“ према коме се и једни и други добро пазе да случајно Руски војник не убије америчког или обрнуто. Бар не тако да то може јавност да сазна. То их наравно не спречава да интензивно раде на обавештајним и субверзивним активностима а све у циљу припрема за планирани коначни рат са Русијом. За то је задужен 10. пук Зелених беретки војске САД, директно потчињен Регионалној Европској команди војске САД. И ту је недавно спроведено занимљиво кадровско решење јер је на место команданта 10. пука, првог јула ове године, постављен генерал Кристофер Каволи а који је истоверемено, само три дана касније, именован и на функцију команданта савезничких снага у Европи. Можда је „занимљиво“ рећи да се команда 10. пука налази се у бившој бази СС јединица трећег рајха у Бад Толзу (иначе током хладног рата место одакле је осмишљавана и реализована операција „Гладио“).
А слика на војишту је благо речено суморна. Према расположивим сазнањима, у протеклих пар недеља, Украјинска страна губи између 1.000 и 1.500 војника дневно ! (Иако званична Украјина овај број драматично умањује, тврдећи та је у питању око 30 људи дневно). Број рањених и избачених из строја је углавном од пет до десет пута већи. Чак и на нивоу ове ужасне статистике јасно је да Украјина (читај Европа) нема теоретску шансу да заустави Русе. Савремени бојеви системи које човек који себе воли да зове Украјнским председником упорно тражи од запада су део интегрисаних и добро осмишљених борбених система армија и као такви свој пун капацитет могу да имају само у оквиру здружених и тактички и стратегијски испланираних бробених дејстава. Сама за себе то су углавном оруђа високе разорне моћи али без стварног стратегијског значаја. Даље, таква оруђа, поред планирања, траже и обучене посаде које украјиници немају за те врсте оруђа. Да не помињемо логистичке проблеме, одржавање, сервисе,... а европске државе, у жељи да воде рат против Русије до последњег Украјинца, не би да њихови професионални војници буду покретне мете за руску артиљерију. Више покушаја да се у европским земљама регрутују обучени добровољци за Украјински фронт, неславно су се завршили. Једно су „сонy-плаy статион“ тренажне игрице а нешто сасвим друго је дејство руске самоходне хаубице 203 мм „Малка“ на терену.
За случај другог сценарија, утврђивања линије разграничења (у сваком смислу) са Русијом опет су потребни нови људи који ће умети да изнесу терет изузетно комплексних преговора и договора који би у том случају били неопходни. ТИ људи би требало да знају да „носе“ мир. Ти „миротворци“ ће после свих лажи и глупости изречених у западним медијима морати да прихвате све што Руси буду тражили. И то јавно. То сада више нису само Руси већ и сви нови и сад већ чврсто увезани Руски савезници на бар три континента јер „вирус“ западне немоћи се раширио светом и наплата вишевековних дугова неће се завршити само са руским амбицијама. По напред поменутом неписаном правилу колосалне вишедеценијске лажи сада ће се вратити ономе ко их је и пласирао. Побуна против једнополарног света и хегемонизма запада шири се брже од миграната по Европи и незаустављива је. Замислите када тај талас крене по свим државама које су деценијама разарали НАТО „милосрдни анђели“, а пре њих вековима Британски „ослободиоци“ и сви други „добронамерни“ колонизатори. Колико ће онда да вреди амерички или британски пасош у Африци, Азији или Јужној Америци ?
У оба случаја, актуелне корумпиране и криминализоване политичке елите Европе су сад већ историја. Баш као и начин размишљања, систем вредности, економски модели засновани на бесомучној пљачки и експлоатацији као и одбрамбена и безбедносна политика.
Оно што је сасвим извесно, у свом старом и крвавом маниру, те елите ће повући са собом и политичаре из малих земаља који су се протеклих година и деценија, несувисло и тако јадно и бедно „качили“ на сулуду политику која је вођена у Европи. На том „путу“, жељни власти, материјалних богатстава и славе, у крви и јаду бесомучно су уништавали сопствене народе и државе. Чини се да су свега тога сада свесни и неки политичари на нашим просторима. Извесно је да сви они никоме неће недостајати.
Та и таква западна политика је, неминовно, деценијама генерисала бројне државе, народе света али и пуно врло љутих појединаца (не треба их никако подцењивати) у један неформални али врло јак анти-западни блок. Формално, тај блок је добио своје лидере у земљама БРИКС-а али су размере анти-западног беса сада такве да више нема повратка назад све и да БРИКС није преузео лидерску и организаторску улогу. Ту су и практични разлози. „У кога су енергенти, оружје и храна у тога је и власт“.
Треба чути и Рамзан Кадирова који говори о томе да после Украјине следи демилитаризација земаља НАТО-а те да ће тај процес почети од Пољске. Ова изјава је наравно (и) пропагандног типа али Кадиров сасвим извесно мисли на војно дејствовање. Али, уствари, процес демилитаризације земаља НАТО-а у Европи је већ навелико при крају. Војна способоност државе за одбрану и напад свакако има везе и са обученим армијама и количином и врстом расположивог наоружања али далеко да је само то потребно за успешно вођење рата. Наиме, Европа је без енергената, сировина, без стратешких резерви хране и без могучности да у реалном времену регрутује потребан број обучених војника, више него лак плен за Руске трупе и практично неограничене Руске ресурсе. Оно што би евентуално, у случају таквог сукоба, могао да буде проблем и за Русе, а то је регрутна база, решено је управо формирањем тог неформалног савеза девастираних, потлачених и врло бесних народа широм света који једва чекају да у своје и у име свих прошлих генерација „наплате“ бар део онога што им је колонијална и капиталистичка Европа отимала вековима. Са таквом „идеологијом“ потенцијална регрутна маса за рат у Европи мери се милијардама бесних. Ту је сада и потпуна несразмера у напредним војним борбеним средствима, наравно у корист Руса. Да не помињемо сада већ потпуно дисфункционалну економију, валуту на стакленим ногама и празне државне благајне европских држава. И опет, није реч о томе да не би имао ко и чиме да се супротстави већ колико би та одбрана могла да траје. Или, по већ виђеном сценарију, Европа би могла да уђе у рат колосалних размера а да се за све то поново (као у два претходна рата) задужи код оних који поседују лична документа САД (намерно не кажемо – американцима) или, рецимо, у Лондон цитy банк. Међутим, овај пут и то не би било довољно. Регрутни потенцијал Европе је више него дискутабилан. Друго, у случају таквог сукоба питање је да ли би десетине милиона у протеклим деценијама новонасељених „европљана“ из афричких и азијских земаља пристало да нову домовину бране оружјем или би кренула масовна пљачкања и унутрашњи немири епских размера. Упућени читалац ће ову чињеницу у таквом сценарију лако да увеже са пуно тога чему већ може да сведочи попут неминовног и већ очигледног јачања „десних“ покрета у Европи и кроз садашњи и кроз историјски контекст. Етничка слика Европе је значајно другачија од оне током 20тог века. Како би се све наведено одразило на унутрашњу безбедност Европских држава ? Колико би полицајаца и са каквим овлашћењима било потребно да чува унутрашњи мир европских држава у случају опште кризе и ратног стања ? Можда из тог угла треба гледати информацију о планираном распоређивању 300.000 НАТО војника у државама НАТО-а у Европи. Тај број војника није довољан за напад на Лесковац а не на Русију и то сви стратези одлично знају. Уосталом могу да преброје своје мртве у Украјини а први ешалон најзагриженијих је већ изгинуо. Питање је онда, коме треба додатних 300.000 војника НАТО распоређених по Европи, одакле уопште долазе ти војници, чему ће и коме они да служе ? Да ли су они распоређени као део стратегијских снага за војну или за војно-полицијску употребу ? Ако су то снаге за војно-полицијску употребу, против кога ће да дејствују ? Шта то о размерама онога што долази зна команда НАТО-а (а о чему грађани Европе појма немају) па је донела ову одлуку којом се јасно ставља до знања да у наредном периоду већ преобимне и практично војно наоружане и опремљене полицијске снаге (унутрашње војске) Европе, потпомогнуте невиђеним техничким и надзорним системина, више неће бити довољне ? Или је, можда, све ово део већег сценарија по којем је уништавање националних држава Европе пут ка уништавању свих националних држава света, те ка стварању новог (старог!!!) уређења у корист недефинисаних наднационалних субјеката, „паметних“ градова и заглупљених појединаца ? Јел то тај „велики ресет“ ? А све наведено, по логици ствари и уз све друге сулуде „корекције“ подразумева и редефинисње односа човека и Бога, реорганизацију цркви, мењање социјалног и друштвеног уређења, погледа на свет, живот и вредности па, кроз све ово и „промена“ самог човека, али то је већ нека друга тема.
Одговор на ова питања је у ствари одговор на питање - куда иде Европа ?
(Текст је писан искључиво за портал Правда и његово преношење је забрањено без сагласности редакције)
Руски војни авиони, ракете и артиљерија погодили су више од 240 војних локација у Украјини у претходна 24 сата. Више о томе можете сазнати ОВДЕ.
Извор: Правда
