Пише: Џевад Галијашевић
Та порука јасно говори да Хусо и Хасо – Суљо и Мујо, имају намјеру да и даље представљају Хрвате у Дому народа а у Предсједништву БиХ би и даље паразитирао Жељко Комшић. Порукама са „све-бошњачког протеста“ испред канцеларије Високог Представнику, претходила су јасна упозорења Шмиту која је упутио Бакир Изетбеговић уз напомену „да се не шали да мијења Изборни закон, јер би тиме ушао у минско поље“.
Овим чином, Бошњачка национална политика, уједињена у нападу на Хрвате, чини се коначно је заборавила, колико је њима, тај институт насилног наметања одлука, који сада здужно руше, користио у кажњавању и развлашћивању Републике Српске. Чак је и заборављена, најављено санкционисање Милорада Додика и његових сарадника, који је мали, безначајни нацистички кепец из Баварске, требао учинити послије одлуке о Изборном закону. Бошњачке политичке елите очито не виде да су овим чином, ударили ексер у мртвачки ковчег међународне политичке лешине, која већ поодавно опасно заудара.
Широка акција напада на Кристијана Шмита, до јуче правдољубивог Бошњака; грађанског и чаршијског Босанца, готово муслимана, а данас домољубног Хрвцата и Дин душманина Сарајевске махале, чини се да је покренута на друштвеним мрежама, када је, Вишње Лончар, генералне конзулице БиХ у Франкфурту, у Њемачкој, послала отворено писмо властима Њемачке с циљем да се “одбаци накарадни и неуставни приједлог” Шмита у вези са измјенама Изборног закона.
А када је бивши генерални конзул БиХ у Франкфурту Лучиано Калужа указао на овај поступак и појаснио конзулици Линчар правила дипломатске праксе и смисао Бечке конвенције, чинило се да ће то ипак бити, мали, унутар хрватски сукоб:
“Кроз овакво непознавање дипломатског протокола и непримјерене иступе који ће вјероватно проћи без било икаквих упозорења или санкција од стране Министарства спољних послова, јасно се потврђује правило да је ДКП мрежа у фунцији само једне политике и једне структуре са сједиштем у Сарајеву”, изјавио је Калужа.
Као искусан дипломата, Калужа је истакао да Амбасада БиХ једина има мандат да комуницира у име БиХ са властима Њемачке, тако да не зна како ће им објаснити овакво поступање или ће се као и до сад “правити мртви”, интерно шокирани оваквим недипломатским дјеловањем”. Јасно је да Хрвати, још увијек, не разумију зашто, „мајка Њемачка“ и цијела Западна, НАТО дипломатија, све у вези са БиХ погрешно интерпретира: зашто подстиче штетни, антидејтонски, антиуставни и антиевропски курс сарајевске политике. Хрвати су углавном шутили и трпили, питајући се, зашто Западне демократије јачају политику која подстиче мржњу; зашто његују пробуђене неоосманске и унитарне амбиције код Бошњака. Зашто у међународној јавности упорно шире пропагандну лаж даистичући да Дејтонски споразум руше Срби, чак и кад бошњачки лидер тај споразум одбацује и назива „лудачком кошуљом“ за БиХ; зашто траже оправдања за чврсте везе СДА, са радикализмом и тероризмом те тако доприносе процесу отуђења муслимана БиХ од Европе: очито да граде утисак конфликта и за њега увјек оптужују Србе и Републику Српску. Па добро Србе али зашто „нас Хрвате“.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) July 26, 2022
Али, на крају, зашто је некадашњи главни град; центар културе и демократије у БиХ, Сарајево и истакнуте сарајлије, слиједили тај курс и путАлије Изетбеговића. СДА и Муслиманског братства, показујући неспособност суочавања са проблемима, повинујући се времену и политици, многих, бивших комуниста подстакнутих осредњим и крволочним идеологијама, пркосно и агресивно демонстрирали да не знају и не желе се стидјети самих себе, таквих какви су данас, и сјетити се своје величине некад. У Сарајеву данас не брину о томе него се, питају: Зар смо и ми; који смо били лојални, послушни и одани сљедбеници и поштоваоци сваког западног злочина, зар смо дошли на ред, да будемо кажњавани и гажени.
Наравно, да Њемачка, са свим својим проблемима и ужасима у које их је увела Влада Канцелара Олафа Шолца у вези са беспоговорном сервилношћу према америчким економским и геополитичким интересима, сигурно не размишља о таквом политичком провизоријуму какав је Босна и Херцеговина. Ипак, разлога за забринутост има.
У стварности, проблеми које имају представници међународних мисија и уреда високог представника у Босни и Херцеговини су далеко већи од проблена о којима говори Вишња Лончар. То је прије свега питанхе безбједности дипломатских прдставника у Сарајеву.
Сви странци су под ефикасном и злоћудном контролом одметнутих дјелова Обавјестајно Безбједносне Агенције. Оног једнонационалног и исламског дјела који Обавјештајно Безбједносну Агенцију користи као инструмент спијунског надзора над Србима и Хрватима а сада видимо и над представницима Уједињених нација и дипломатама из западних земаља. Кључно је питање: како и зашто је један недовршени докуменат, из канцеларије Високог представника процурила у јавност. То значи да ОХР има пуно запослених Бошнхака који раде за СДА и да Кристијан Шмит у своме кабинету, има људе који раде за СДА… за Бакира Изетбеговиће и Османа Мехмедагића Осмицу.
Како је Вишња Лонцар дознала за постојање нацрта неке одлуке у ОХР-у. Зато што је и она дио тог параобавјестајног система који не дозвољава међународној заједници да доноси одлукр птозив интереса Муслиманске браће у Сарајеву.
Наравно ово је тек показивање цињенице да су стране дипломате надзиране врло ефикасно и да морају пазити ста раде. Иначе ће морати напустити БиХ као сто је то учинио Кристијан Шмит. Он је отишао из Сарајева јер је добио јасну поруку да не смије урадити то сто је наумио и да мора бити сигуран да ће бити казњен ако то потписе..
Кристијану Шмиту је угрожен живот у Сарајеву и о томе треба обавјестити владу у Берлину.Својом политиком и насиљем Њемачка је послала свога дипломату у БиХ, у Сарајево које је центар Муслиманске браће на континенту и сада је, својим антидејтонским мјерама отворила пут за угрожавање зивота свом дипломати Шмиту, који је био присиљен побјећи из БиХ.
То говори и о слабости њемачке обавјештајне заједнице, прије свега БНД-а који није био дподобан контраобавјештајно заштитити њрмацког дипломатунпреф пријетњом непријатељске службе. На овај нацин, и питање бошњацко-хрватског сукоба, који је у основи ове кризе постаје периферно питање.
Најважније је питање, коју политику и чије интересе могу заступати представници из других земаља или у Сарсјеву могу бити само слузбеници Муслиманске браће, СДА и Бакира Изетбеговића. Не могу и не смију заступати интересе и политику својих држава јер ће тиме угрозити властити живот у Сарајеву.
И да само Република Српска у реакцијама на политицко насиље и наметнуте одлуке реагује дипломатски и тражи политичке одговоре. Не покреће хајке и не пријети насиљем. Преко нелегалног њемачког падобранца Шмита, сарајевске структуре су послале јасну поруку свим странцима који ту долазе, ста се од њих очекује.
Од нелегалног Високог представника Шмит се претворио у легалну мету и угрожену особу. И то би требало бити највазније питање: како међунсродној мисији у БиХ створити сигурно окрузење и гарантовати безбједност у току рада на провођењу Дејтонског споразума и испуњавање обавеза које су пред њих поставили Савјет безбједности и други органи Уједињених нација.
Дакле, коначно, Срби и Репоублика Српска добијају мали предах а динамика конфликта се интензтивира тамо гдје јој је одувијек и било мјесто: у накарадној, нефункционалној и на нож завађеној бошњачко-хрватској Федерацији.
Шта је Путинов војни циљ сазнајте ОВДЕ.
Извор: Ин4с
