Ова Србија је цоол за.ебана земља. Руководи се једним јединим принципом кога се нитко у свијету није сјетио: НЕ НАМЕЋЕМО САНКЦИЈЕ РУСИЈИ. Све друго се може, али је овај принцип недодирљив. Ево пар примјера:
-Продават ће се оружје не-руској Украјини, али санкције Русији нећемо наметати.
-Рио Тинто ће експлоатирати литијум и уништавати српску земљу и пољопривреду, али санкције Русији нећемо наметати.
-Организират ће се геј параде посвуда у Србији и рушити све српске традиције, али санкције Русији нећемо наметати.
-Објашњават ћемо дјеци (у постојећим експерименталним школама) како могуће имати двије тате и двије маме и пореметити њихову психу, али санкције Русији нећемо наметати.
-Дозвољават ће се, да се у личним картама, особе које то хоће, могу декларирати као „сексуално неопредијељени“ (?!), али санкције Русији нећемо наметати, итд, итд.
-Уништит ћемо традиционалан брак, породицу и религију, али санкције Русији нећемо наметати.
Све у свему, власти нас ј.ебу у здрав мозак, увјеравајући нас како је то за нас јако добро и неопходно!
Пише Емил Влајки
Ради илустрације ових неких ствари, ево једне реалне цоол причице (догађај је оформљен у литерарном облику) која комотно може ући у Политикин Забавник или, боље, у енциклопедију свјетског хумора (имена замијењена; још мало, па се нећемо више томе смијати):
„Био сам пресретан када ми је кћерка, Мира, која је тек имала седам година, најавила школу у коју ће се уписати. Већ је знала читати и писати, најосновније математичке операције, енглески и основно баратање рачунаром, укључујући програмирање, и примљена је, са осталом изабраном талентираном дјецом, у експерименталан први разред. Пројект је финанцирала Европска унија како би се ова генерација вундеркинда упознала с новим људским правима запостављених мањина, посебно оних индивидуа које су имале другачију сексуалну оријентацију од оне традиционално прихваћене.
Прво сам јој купио куту коју су све дјевојчице морале носити у разреду, а што је симболички, у духу политичке коректности, значило укидање класних разлика међу дјецом; барем сам тако мислио, али сам тек дјеломично био у праву.
Недуго затим, сва поносна, Мира ми је донијела слику њених другара и другарица из разреда. Узео сам фотографију и буде ми нешто чудно. Погледао сам је пажљивије, кад оно, дјевојчице и дјечаци, сви су носили куте. Упитао сам кћерку због чега сви носе женску одјећу.
- То је ради хисторијске правде, одврати као из топа.
Боже, што је моје дијете паметно, помислио сам. Који рјечник, која зрелост. Ја сам тај који је постао ђак, а она учитељица. Морао сам, међутим, то рашчистити до краја, да се не бих срамотио пред родитељима њених другарица и другара када се нађемо на разредном састанку. А и хтио сам испричати све што знам о томе мојим колегицама и колегама на послу.
- Добро, Миро, што значи то да је ношење женске одјеће, од стране дјечака, везано за хисторију?
Она ме зачуђено погледа, вјеројатно се питајући како ја то не знам.
- Тата! Ти си професор и то добро знаш, само се са мном шалиш!
И даље сам шутио са упитним изразом лица.
- У реду, рече, кад ме већ тјераш да ти кажем оно што сви знају. Кроз читаву хисторију жене су биле неравноправне, подчињене мушкарцима, па је ред да се та неправда почне исправљати. Нека и они виде, макар симболички, шта је неправедна сполна доминација. Зато моји другари, иако нису криви за гријехе својих предака, сада носе куте.
Зинуо сам! Овако софистициране реченице ни студенти политичких наука не би били у стању изговорити. Њена аргументација је, међутим, била натегнута. Чему ли их ова школа све учи!
- Да ли то значи, да ћу и ја морати носити сукњу, упитао сам саркастично?
Мира се, међутим, није збунила, и било је јасно да су јој у школи и о томе говорили.
- Европска унија ради на томе, одговорила је крајње озбиљно. Убрзо ће бити одржан родитељски састанак у вези с тим, а било би добро да мушки родитељи набаве најнеопходнију женску гардеробу и да на састанку буду прикладно обучени. Међутим, за први састанак ће се толерирати и мушка одјећа, а не морају се ни шминкати.“
Ако вас је ова причица забавила, припремите се за нешто озбиљније.
„Нова људска права“ у домену сексуалности значе покушај уништења хетеросексуалне цивилизације која је до сада осигуравала репродукцију и опстанак људске врсте. Читав репресивни апарат, посебно судство и полиција, потпомогнути идеологијом, стављен је у функцији ових „права“ која промовирају јалову хомосексуалност. Да су она била примјењивана са истом агресивношћу као данас, у раној фази људске повијести, данас људски род не би постојао!
Инсистирање на овим „правима“, врши се из два разлога:
-Први је политикантски и своди се на тражење гласова за изборе међу геј популацијом.
-Други је суштински. Вулгаризирајући Фројда и сводећи његову мисао на то да су сексуалност и њене оријентације најважније за човјекову ДРУШТВЕНУ, ЦИВИЛИЗАЦИЈСКУ егзистенцију, хомосексуалности се даје равноправно мјесто у хисторији, као једном од темеља људске цивилизације!
Трагикомичне консеквенце овог става су: „По новим људским правима“, постоје двије основне, потпуно равноправне цивилизације: хетеросексуална и хомосексуална.
Након што је ова монструозна идеолошка перверзија изведена, све остало је логично: истосполни бракови (двије тате и двије маме), усвајање дјеце од стране геј популације, њихове параде поноса, итд.
И да одмах буде јасно, право је свакога да практицира своју сексуалну оријентацију, и то нитко жив не спори!
Најсмјешније у свему је што у свакој популацији, има максимум 3% до 6% гејева (ту су, наравно, укључени хомосексуалци, трансвестити, лезбијке, итд). А тако се понашају као да је њих 90 и нешто посто, а да смо ми, хетеросексуалци, мањина!
Па онда њихове „параде поноса“. Због чега су поносни? Зато што из својих сексуалних контаката не могу имати дјецу?
Не! Они су поносни због тога, како тврде, што представљају „посебну цивилизацију“, дјеца дугиних боја (побринули су се за патетичну симболику), која је, кажу, много хуманија од наше, хетеросексуалне! Било би смијешно, да није трагично. Како може једна „цивилизација“ која не резултира дјецом бити хуманија од досадашње, хетеросексуалне?
Ислам није попустио пред политикантским уцјенама „нових људских права“ у домену сексуалности. Видјет ћемо што ће бити са православном Србијом. Уствари, „можда то и није важно“, само да не буде санкција Русији!
НАПОМЕНА. Ово ће, одсада, бити темељни текст за разумијевање „геј цивилизације“.
Извор: Правда
