Пише: др Иван Пајовић
Мимо званичних медија, али по друштвеним мрежама, кружи вест да су преосвећене владике Српске православне цркве изашле пред председника Републике Србије са захтевом (или молбом, како већ…) да се не допусти за септембар планирани вишедневни вашар десетина хиљада содомиста сакупљених по белом свету (како Срби кажу: с коца и конопца) хипереуфемистички назван Belgrade Pride 2022 EuroPride, што хоће рећи: „Београдски понос 2022”.
Београдски??? Колико је Србији и Београду оваква врста „поноса” заиста потребна – размотрићемо у другом делу ове колумне.
Незванично, одговор председника Републике гласио је отприлике овако: Србија се не може из геополитичких разлога истовремено успротивити и манифестацији геј активиста, и увести санкције Русији. Другим речима, неки невидљиви центри моћи ставили су Србију пред избор шта од та два зла да учини, тј. да изабере мање зло. Председник је (наводно) одлучио да се допусти вишедневни геј-вашар, али да се санкције Русији не уводе. За сада.
Овакав избор разумном човеку делује као да је стављен пред дилему да ли да умре од куге или колере. Последица је извесна, само је пут до ње другачији. Јер између ова два избора постоји разлика: први избор утемељен је на духовном и моралном принципу, а други на материјалном. Дакле, и последице одабира првог избора (одржавање содомског вашара) биле би не само материјалне, већ и духовне.
Ако би се ипак једном догодило да Србија уведе санкције Русији, последице би биле искључиво материјалне, али би имале несагледиво велике размере. До средине ове године цена руског гаса за Србију износила је 270 долара за 1000 кубних метара. Према новом споразуму који би требао да буде потписан на три године (према изјавама званичника) нова цена гаса била би око 400 долара, што је тренутно три пута ниже од спот-цена које плаћају земље Европе на енергетским берзама. Уколико би власти у Србији поклекле под притиском тзв. колективног Запада и увеле санкције Русији, овој земљи би било довољно да повуче само један потез и да у нашој земљи изазове економски колапс. Тај потез био би да Русија убудуће Србији продаје гас искључиво по берзанским спот-ценама. Русија би такође могла увести читав низ других противмера, као нпр. укидање споразума о преференцијалној трговини, забрану увоза српских производа, итд, што би као последицу имало повећање ионако веома високог трговинског дефицита наше земље.
Колико је такав сценарио заиста апокалиптичан, може показати један мали пример. Већ сада је извесно да ће и при досадашњим околностима увоза од августа месеца 2022. године домаћинства у Србији плаћати гас скупље. Јавно предузеће „Србијагас” обавестило је јавност да ће цена природног гаса бити увећана за просечно 9%. Непотребно је објашњавати како би изгледале потрошачке цене гаса уколико би због руских контрамера санкцијама уведеним од стране Србије наша земља морала да плаћа гас 1200 долара за 1000 кубних метара, па можда у перспективи чак и више. Проблем се не зауставља искључиво на малопродајним ценама које се односе на потрошаче, јер цена овог енергента учествује у формирању мноштва цена индустријских производа чија производња зависи од гаса. То подразумева ланчано повећање великог броја цена на мало, повећан удар на већ веома низак стандард грађана и, наравно, на повећање инфлације. Кратко речено, сценарио економске катастрофе.
Међутим, питање како би изгледале последице спровођења вашара сексуалне изопачености задире у сферу морала, а потом метафизике и духовности. Људима атеистичког, а нарочито антитеистичког опредељења о таквим последицама немогуће је говорити, јер једни не могу, а други не желе да их разумеју. Међутим, у Бога верујућим људима хришћанског опредељења (и не само њима) довољно је да приме на знање пример из Светог писма Старог завета који говори о уништењу градова Содом и Гомор, чији се остаци данас налазе у Израелу, на дну Мртвог мора. Ова два града (и још три у истој равници, од којих је један привремено поштеђен) уништени су због сексуалног изопачења њихових становника гневом Божјим који се манифестовао кишом ужареног сумпора. Према имену града Содома формиран је метафорични израз „содомија” који подразумева различита сексуална изопачења, између осталих и хомосексуализам.
„Тада пусти Господ на Содом и на Гомор од Господа с неба дажд од сумпора и огња,
И затр ове градове и сву ону раван, и све људе у градовима и род земаљски…” (Прва књ. Мојсијева, 19.24–25)
Божја казна се на овоме није завршила. После извесног времена цела равница у долини реке Јордан, која се некада сматрала рајском баштом обиља и плодности, прекривена је водом Мртвог мора, тако да су градови дословно нестали са лица земље.
Да ова прича није пуки старозаветни мит говори и сведочење Јосифа Флавија, јеврејски историчар и писац, који у својој књизи „Јудејски ратови” (том 4, 8. поглавље) помиње пејзаж Содома и Гомора после сумпорне огњене кише с неба:
„Ово подручје изгледа тако тужно, пошто је спаљено, да се нико не интересује да овде дође ... Било је то некада веома срећно место, због плодова биљака које је ту расло и богатства некадашњих градова, а сада је све спаљено. То је последица безбожности њихових становника, које је било уништено ватром; данас још увек видимо остатке овог божанског огња, а трагови и сенке ових градова још увек су видљиви, као и пепео у коме се налазе његови плодови, који имају боју као да су били за јело; али, ако их узмете у руку, они ће се распасти у праху и диму”.
Иако ће ово некима изгледати као бајка, упозорења која долазе преко светих и светоотачких књига треба узимати веома озбиљно. Јер Небеска казна за богомрска дела не мора бити искључиво у облику огњене кише, она се може манифестовати на мноштво начина: болести, немаштина, глад, братоубилачки и остали ратови, тиранија… У Св. писму постоји више примера казне која долази Одозго, нпр. допуштање власти неодраслима и недостојнима. Но о томе неком другом приликом.
Извор: Правда
