Коментаришући најновије истраживање Демостата према којем је 81 одсто грађана за то да би Србија требало да сачува неутралност, Миливојевић за Танјуг каже да је то проценат који се не мења и да су истраживања која су и раније рађена на тему какво је расположење грађана и према ЕУ и према неутралности има једну константу.

Миливојевић сматра да је озбиљан утисак на расположење грађана оставила и посета немачког канцелара Олафа Шолца, његове изјаве у вези са статусом Косова и Метохије, али и последња дешавања везана за Приштину, затим одлуке самита ЕУ, где Србија није добила ништа.

Када је реч о руско - украјинском сукобу, како каже Миливојевић, притисци који су на Србији играју значајну улогу и значајно утичу на расположење грађана.

"Опредељење за неутралну политику једна је константа која се и у наредном периоду неће мењати поготову због притисака да се не седи на две столице, да Србија мора да усклади своју спољну политику. Давањем приоритета геополитичким питањима која нису везана за Србију на директан начин где Србија има принципијелан став и неуважавање тог става одлучујуће утиче на расположење грађана и за њихов отпор придруживању једној или другој страни", каже Миливојевић.

На питање да прокоментарише то што према Демостатовом истраживању 88 одсто грађана Србије сматра да не треба увести санкције Русији, као и да је руски председник Владимир Путин један од омиљених политичара у Србији, Миливојевић каже да грађани будно прате догађања на глобалном плану везано и за тај сукоб, али и распоред снага у глобалним односима и имају у виду и националне и државне интересе наше земље.

"Неувођење санкција Русији се везује за оно што је приоритетно за државне и националне интересе и то је присутно код грађана поготову што се види да криза настаје. Гас је дневна тема, а друго у сенци свих ових дешавања стоји Косово и Метохија и тај кључни наш државни и национални интерес", наводи.

Додаје да је Србија на дневном нивоу суочена са проблемима које има на том плану и са неразумевањем Запада, са притисцима Запада да прихватимо такозвану реалност и независност Косова, односно да се определимо у корист те реалности, за коју оцењује да је супротна државном и националном интересу.

Такође, неуважавање става Србије и гледање кроз прсте другој страни са потезима који су директно управљени против нашег државног и националног интереса утичу на расположење грађана.

"Нису спорне европске вредности, вредности ЕУ, улагање ЕУ у Србију и друго, али је споран однос ЕУ према Србији", сматра.

Миливојевић додаје да је томе посебно допринео последњи самит земаља Западног Балкана и ЕУ када смо, како каже, скрајнути и када је дата предност нечему што није суштина евроинтеграција - геополитици у односу на вредности.

"Давање предности нечему што нису вредности, а где се ми трудимо око тих вредности, апсолутно делује на грађане да имају отпор према томе, као и уцењивачки капацитет ЕУ када смо ми у питању, да ЕУ улаже у нашу земљу итд, али сматра да морамо да се одрекнемо Косова", навео је.

На питање да ли ће се позиција Србије погоршати у наредном периоду с обзиром да је на НАТО самиту у Мадриду Русија од стране чланица те војне алијансе означена по први пут јавно као непријатељ, Миливојевић каже да позиција Србије не може бити тежа него што јесте.

"Ова врста притисака има константу и то ће се наставити, проблем је у томе што нема политике проширења, нема нашег приступања ЕУ где бисмо ми морали да будемо активнији око усклађивања спољне полтиике јер је за став према Русији битан наш напредак", наводи.

Додаје да смо имали све претпоставке за напредак и до сада, међутим геополитика јачег је одлучила.

Према његовим речима, Србија није у позицији да учини било шта више да би дошло до напретка.

"Не би санкције ништа томе допринеле, можда бисмо имали губитак ако бисмо сада увели санкције, пре свега на гасу што нам је насушна потреба у овом тренутку и дошли бисмо у озбиљну опасност да наше интересе везано за КиМ не можемо да штитимо као до сада", каже.

Истиче да је међународни поредак још на снази, да Уједињене нације још постоје те да се косовско питање ипак без тога не може решити статусно.

Додаје да нама то остаје као један од елемената због чега би требало наше односе и са Руском Федерацијом, Кином, као и са другим делом света који није увео санкције Русији да одржавамо на нивоу који подразумева независност у приступу и војна неутралност која је окосница таквог приступа.

На питање да прокоментарише последње изјаве америчког амбасадора Кристофера Хила дневном листу "Данас", Миливојевић каже да ту нема ништа ново, као и да се из његових интервјуа које је до сада давао може видети да је Хил први међу једнаким амбасадорима у региону и да има задатак који превазилази само његову позицију у Србији.

Миливојевић примећује да расте интерес да се регионална питања реши на линији геополитчких интереса и стратегије Запада везано и за Русију, као и да се руско - украјински сукоб искористи како би се регионална питања брже решила.

"Приоритет су КиМ и БиХ. Хил нам даје до знања шта је његов приоритетни задатак, шта је приоритетни стратешки циљ САД и ту нема ничег новог, једино што је ново јесте што се доста често то даје на знање и шаље се порука да не треба очекивати да ће америчка страна да одустане у наредном периоду и то по два питања, једно су санкције Русији, али не само санкције, него јасан отклон од Русије у стратешком смислу и друго решавање косовског питања на линији међусобног признања", закључује Миливојевић.

"Срби желе да балансирају, али не да се одрекну себе"

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић изјавио је данас да је у последње време приметно да већина грађана Србије има скептичан однос према ЕУ и да је већина против уласка у Унију, наводећи да је огромна већина за очување војне неутралности.

Анђелковић за Танјуг, коментаришући истраживање Демостата, каже да је већина грађана раније била за евроинтеграције, а да је данас против, док када је реч о војној неутралности, ту нема промене, већ је само порастао проценат.

"Један мали део грађана је неопредељен, а један мали део је против такве политике, зато што грађани увиђају да западне силе које од нас траже да им се приклонимо траже да одустанемо од војне неутралности уједно и руше наше националне интересе, отимају нам Косово и Метохију, руше Републику Српску, а од нас траже да се окренемо против Русије која нам је кључни савезник у одбрани националних интереса", казао је он.

Анђелковић наводи да све то грађанима делује ирационално, а са друге стране већина је свесна да се налазимо у западном дворишту и да чак ако емотивно желе да будемо савезници са Русијом и да се окренемо од Запада, свесни су да би нас то увело у зону ризика.

Истиче да грађани Србије имају јасна опредељења и да су та опредељења национална и одговорна.

"Грађани Србије схватају да Запад врло дрско од нас тражи да подржавамо интегритет Украјине тако што газимо свој, да се одрекнемо подршке Русије за одбрану Косова да би подржали политику запада у вези са Украјином. Нормалан Србин тако нешто не би прихватио", сматра он.

Са друге стране, како наводи Анђелковић, грађани размишљају о економској перспективи Србије и свесни су да као што енергетски зависимо од Русије, економски на многим пољима зависимо од ЕУ.

"Већи део извоза иде ка ЕУ, млади често одлазе да раде у ЕУ, тако да смо повезани и са истоком и са западом, са истоком геополитички и енергетски, а са западом у неким другим економским областима. Резултат тога је врло јасан став, да треба очувати добре односе и са Русијом и са Кином и са ЕУ", наглашава.

Анђелковић сматра да би требало настојати да балансирамо, али ипак као кључно истиче то што 80 одсто грађана Србије каже да ни по коју цену није за санкције Русији.

"То значи ако би нас превише Запад притиснуо само би нас гурнуо од себе, онда би већина била спремна да подржи изнуђено окретање од Запада. Срби желе да балансирају, али не желе да се одрекну себе", наводи.

На питање да ли ће позиција Србије у наредном периоду бити тежа, будући да је на НАТО самиту у Мадриду Русија сада означена као непријатељ, Анђелковић каже да се то не сме одразити на наш став.

"То није наш сукоб, то није наша политика, НАТО и ЕУ воде своју политику према Русији, то не сме да се одрази на наш став. Ако би се ми окренули против Русије, ми би капитулирали, ако би се окренули од запада, ушли би у озбиљан ризик тако да мислим да ће јасна позиција Србије бити да настављамо овим садашњим путем", рекао је он.

Како каже, ако нас нека страна притисне превише а то, сматра, може само Запад да буде, онда ће та страна рескирати да нас добије као противника.

"То је за нас лоше, али биће лоше и за њих", сматра Анђелковић.

Коментаришући последње поруке амбасадора САД у Србији Кристофера Хила, Анђелковић каже да се амерички амбасадор понаша "као трговац који нуди амбалажу, али не и производ" и "нуди нам нешто што заправо не садржи ништа позитивно за нас".

"Нуди нам партнерство на нашу штету, да се одрекнемо Републике Српске јер прихватамо централизацију Босне, да се одрекнемо одбране Косова јер признајемо Косово, да уђемо у НАТО, да се окренемо против Русије. Укратко, да осакаћена Србија буде средство америчке геополитике. То је партнерство које нико нормалан не може да прихвати", нагласио је он.

Ако Америка жели са Србијом да гради партнерске односе, додаје Анђелковић, онда мора да нам понуди нешто за нас позитивно.

"За сада није била спремна тако нешто да уради, а чак и да нам понуди позитивно, не треба очекивати да би се Србија против било кога окренула јер наш интерес је мир и стабилност у региону, а не сукоби", закључује Анђелковић.

О будућности Републике Српеке прочитајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг