Пише: Иван Пајовић
Лидери земаља Г7 очигледно су учинили медвеђу услугу сами себи доневши одлуку о забрани куповине руског злата, премда им је главни циљ био да лише Русију остваривања дела својих прихода од извоза. На овај потез одлучили су се сматрајући да ће извршити удар на други по значају (после енергената) извор прихода Руске Федерације.
У фебруару Русија је извезла 29 тона злата за 1,73 милијарде долара, а у марту за само 1,4 милиона долара. Ипак, последице донетог решења засигурно ће разочарати тзв. колективни Запад, јер пре свега неће значајно утицати на руске финансије, али са друге стране могу изазвати раст цене овог драгоценог метала на светским берзама. Такође, само ће помоћи Русији да значајно увећа своје ионако обимне златне резерве. На крају крајева, Русија може продавати злато на светском тржишту преко трећих земаља нпр. Азије (Кине и Индије), јер је порекло и траг злата суштински веома тешко доказати и пратити – уколико то крајњег купца уопште и интересује. Већ у самом старту јасно је да су овакве антируске мере унапред осуђене на пропаст.
Треба приметити да Запад још од марта месеца ове године и без политичке одлуке о забрани већ не купује руско злато, по одлуци организације London Bullion Market Association која је вршила светску сертификацију руских златних полуга. Раније се у Лондону на руске златне полуге стављао специјални жиг који је потврђивао порекло и квалитет метала, па је тек после тога руско злато могло изаћи на светско тржиште. Руски извозници су од марта престали да достављају злато на традиционална западна тржишта. Највећи заступници руског извоза злата били су Британци са уделом већим од 90% од сумарне количине која је одлазила преко границе. Сада су исти ти Британци лишили себе поузданог испоручиоца драгоценог метала. Ко је ту заправо на губитку?
Амерички државни секретар Ентони Блинкен проценио је да ће Русија од забране извоза злата имати губитак од око 19 милијарди долара. Међутим оваква процена је могућа једино ако се све светске земље одрекну куповине злата од Русије, а у тако нешто ретко ко ће поверовати. Са друге стране, од марта, када се Запад одрекао руског злата, њега је активно почела да купује руска централна банка (Центробанк). Држава је донела одлуку да се већина у земљи произведеног злата (према подацима Министарства финансија за прошлу годину укупно 346 тона) откупљује у државни Фонд драгоцених метала и драгог камења, а такође у Фонд националног благостања ради формирања резерви. Ово је несумњиво правилна одлука. У прошлој години 87% произведеног злата отишло је у извоз (углавном у Велику Британију, а мањи део у Швајцарску, Немачку, Индију Казахстан, Белорусију и Турску), што је државној каси донело око 17,5 милијарди долара. Русија обезбеђује око 10% светске тражње за златом. Наравно, могуће је поставити рационално питање: зашто би Русија продавала злато Западу када папирне валуте очигледно губе на вредности?
У ситуацији текућег раста цена нафте, гаса, угља, вештачког ђубрива, хране, оружја… Русија нема разлог да извози злато у друге земље. Рекордни суфицит трговинског биланса апсолутно допушта чување злата у земљи и увећање резерви не у облику страног папирног новца, већ у реалном драгоценом металу.
Удео који поседује Русија у укупним међународним резервама злата чини тек негде око 22%, док удео који поседују земље Г7 чини око 70%. Очигледно је да земље Запада не преферирају гомилање долара и евра, већ залихе формирају у злату. Сада ће им то бити нешто теже, будући да су саме оне донеле одлуку о забрани куповине злата из Русије, које је до сада завршавало углавном у њиховим трезорима.
Златне резерве Русије тренутно чине око 132 милијарде долара. Првог јануара 2022. године у трезорима руског Центробанка налазило се око 2300 тона злата. Ова количина ће се од сада само увећавати. Очекује се да ће годишње увећање износити од 250 до 300 тона.
Чини се као да Запад заправо на један необичан начин помаже Русији да потпуно стане на своје ноге у сфери економије и измени досадашњи неефикасни и неефективни систем. Постојеће санкције просто су натерале ову земљу да учини неке значајне промене свог понашања у економској сфери, да је са једне стране заштите од страног утицаја, а са друге стране да је усмере ка реалном развоју. Русија може самостално, без икакве „помоћи” страног фактора, постићи све што жели: и брз развој економије, нарочито реалног сектора, и повећање броја производних радних места, и супституцију увоза… Потребан је потпуно нови модел функционисања који може издржати све изазове времена које долази.
Више текстова Ивана пајовића прочитајте ОВДЕ.
Извор: Правда
