"Од Шпаније, Грчке, Румуније, Словачке и Кипра већ годинама се захтева да подигну рампу за лажну косовску државу, чиме би покровитељи Приштине добили огроман маневарски простор и снажан адут да тзв. Косово 'угурају' у многе међународне организације, укључујући и Уједињене нације и НАТО. Истовремено, то би додатно ослабило позиције Србије у одбрани јужне покрајине", наводе Новости.
Од избијања украјинско-руског сукоба притисци на европску петорку су ескалирали, јер водећи западни центри моћи желе да искористе заокруживање косовске независности као снажан аргумент у свом сукобу са Русијом. Тренутно је под највећим ударом Грчка, за коју се у политичким круговима на Западу процењује да би прва могла да "поклекне" и евентуално "повуче ногу", односно да је следе и остале чланице ЕУ које не признају Косово.
Уцене, којима засада Мадрид, Атина, Братислава, Букурешт и Никозија успешно одолевају, најпре су се захуктале приликом недавног покушаја да се Приштини отворе врата Савета Европе. Албанским лидерима са Косова, али и њиховим менторима, јасно је да је европска петорка значајан тас на ваги приликом одлучивања о пријему у чланство у важна светска тела. То се показало и прошле недеље када је Приштина, свесна да нема потребну подршку, повукла апликацију за улазак у Интерпол.
Осим позива из европских институција чланицама ЕУ да признају Косово, такви захтевио мало-мало па стигну и из Вашингтона. Тако је недавно амерички конгресмен и копредседавајући албанског кокуса Ричи Торес, који води кампању за улазак Косова у ЕУ и НАТО, послао писма амбасадорима пет земаља ЕУ које не признају Косово позивајући их да промене став. Торес је писао амбасадорима Кипра, Грчке, Румуније, Словачке и Шпаније наводећи у писму да је "борба Косова за постизање независности показала приврженост демократији".
Након што је немачки канцелар Олаф Шолц приликом посете региону у јуну отворено сервирао услов да Србија призна Косово ако жели чланство у ЕУ, ланчано су уследиле сличне политичке акције у оквиру институција ЕУ. Тако је Европски парламент у годишњем извештају о Косову, који је недавно усвојио, упутио отворени позив чланицама ЕУ да признају Косово.
Бивши шеф дипломатије Владислав Јовановић објашњава, за "Новости", да су на Западу чврсто решили да "заврше пројекат тзв. независног Косова", које су створили бесправним средствима. У тој акцији користе сва средства, а сад су мета државе ЕУ које не стоје уз Приштину.
"Они сад процењују да је Атина 'најслабија' карика, јер осим економске зависности од ЕУ има и стални безбедносни проблем са Турском, за који би, на пример, могла да добије неке гаранције да ће се примирити, а да заузврат промени став о Косову и Метохији. Када би то учинила Грчка, може се очекивати да би их, могуће, следио и Кипар. Мислим да ће до краја сигурно одолевати три земље - Шпанија, Румунија и Словачка, које су начичкане и отвореним и спавајућим националним проблемима, и које би пуцале себи у груди када би признале Косово", рекао је Јовановић.
Јовановић указује на то да је све ово у склопу притисака на Србију да и сама призна Косово и уведе санкције Русији, а да су тактике које се примењују разне, од отворених до тзв. умивених ултимативних претњи.
Дејан С. Милетић, из Центра за проучавање глобализације, нема дилему да најјачи притисци на пет чланица ЕУ долазе из земаља Квинте, које то више и не скривају.
"После последње провокације Приштине око забране српских личних карата и регистарских таблица, сада су на реду притисци да се издејствују нова признавања Косова. Ти притисци су велики, огромне дипломатске снаге су усмерене ка томе, али и поред свих тих напора не виде се озбиљнији резултати. Јер, земље ЕУ на које се врши притисак да промене став око КиМ, као ни Србија, не могу да искоче из своје коже, да тиме саме себи нанесу штету. Не очекујем ни да Грчка то уради, већ ће балансирати тако што ће евентуално развијати дипломатску комуникацију са Приштином, али ништа више од тога", рекао је Милетић.
О наоружавању Сарајлија прочитајте ОВДЕ.
Извор: Вечерње новости
