Актуелна друштвено-политичка криза у Србији после пет месеци довела нас је до пат позиције. Владајући режим је практично пао, али још увек држи власт. Студентска побуна која је наишла на већинску подршку грађана Србије довела је до губитка легитимитета код садашњег режима да и даље предводи извршну власт, али га није сломила. Владајући режим је изгубио демократску и моралну димензију власти, али не и полуге моћи: службе безбедности, финансије, медије, инострану подршку... Многе сфере друштва су устале против актуелне власти: од Универзитета и шире просвете, преко адвоката и других делова правосуђа, до пољопривредника, али су јавна предузећа и државна управа још увек под контролом владајућег режима. Ситуација је таква да нити власт може да угуши студенску побуну, јер су студенти очито спремни на наставак борбе и да изгубе академску годину, нити – са друге стране – студенти успевају да задају завршни ударац недемократском и корумпираном режиму. Зато све нас свакога дана на друштвеним мрежама, слободним медијима и на улици чека само једно питање: шта да се ради, колико ће све ово још трајати и како до коначне смене садашње власти?
Ново руководство Српског покрета Двери од самог почетка подржало је студентске протесте и нови председник Двери Иван Костић, заједно са најближим сарадницима, лично је присуствовао већини најважнијих демонстрација у последњих пет месеци. Управо је он још 17. децембра прошле године изашао у јавност са идејом прелазне експертске Владе као правом решењу за излазак из свеукупне друштвено-политичке кризе. Данас је то општеприхваћен став огромне већине опозиционо оријентисаних грађана у Србији. Међутим, опозициона јавност тренутно се бави другостепеном темом ко треба да чини једну такву прелазну Владу и да ли на том послу студентски покрет треба да сарађује са опозиционим НВО и страначким организацијама? То је свакако актуелна и значајна тема, али тек друга по приоритетима. Она је други корак кога неће бити ако се пре тога не направи први, а то је завршни притисак на актуелну власт да прихвати идеју прелазне Владе у којој неће бити ни представници власти ни представници опозиције већ нестраначки стручњаци који би добили задатак да испуне студентске захтеве и припреме поштене изборе, уз гаранцију да се неће кандидовати на следећим изборима.
Не видим друго решење за успешан завршни притисак на власт сем да то буде генерална блокада свих кључних тачака за функционисање државе: од аутопутева, преко железнице до аеродрома: од граничних прелаза, преко главних саобраћајних чворишта у Суботици, Новом Саду, Београду, Прељини, Баточини, Појатама, Нишу, Лесковцу, Врању..., до кључних државних институција: Председништва, Владе, МУП-а, Уставног суда... Добар почетак једног оваквог завршног притиска у форми генералне блокаде је блокада РТС-а, као кључне медијске полуге за опстанак режимских лажи у којима живимо већ 13 година. Али, и та блокада, као и следећа потенцијално генерална на нивоу читаве Србије, може да успе само ако се сви који смо за коначну смену актуелне власти укључимо и ако смо спремни да истрајемо више дана или недељама, да будемо стално или на смену на улицама све док не издејствујемо пристанак режима на прелазну Владу.
Знам много њих који ће одмах рећи, као што су нам то исто говорили у претходних 13 година када год су Двери покретале такве акције, да је то немогуће, да за то нема снаге, да ће то власт силом разбити... Једини који имају ауторитет у побуњеном народу да позову на генералну блокаду Србије нису опозициони политичари већ студентски пленуми. Они су покренули највеће протесте против ове власти, као и читаву једну просветитељску мисију за морални и политички препород наше нације и државе. Они су озбиљно уздрмали владајући режим и довели га на ивицу пада. Сматрам да је генерална блокада оно што би сломило ову власт, али само под условом да је студентски покрет покрене а ми сви се укључимо спремни на вишедневно блокирање кључних тачака у Србији, без одустајања и повлачења - до победе.
Ако за то нисмо спремни - онда остају само избори. Не видим да постоји трећи начин да сменимо власт, а без њихове смене – то се сви слажемо - никада неће бити испуњени студентски захтеви. Они сами неће отићи, на њих не утичу морални разлози, масовност протеста, огрезлост у корупцију, младост и будућност Србије која је против њих... Студентски покрет може наставити своју просветитељску мисију жртвујући целу ову академску годину, па можда доводећи у питање и следећу, али то ни најмање неће изазвати сажаљење режима. И биће приређено још много величаствених протестних догађаја, али они неће довести до пада власти, као што нису ни за ових пет месеци. Са свим тим што студентски покрет свакодневно ради свакако треба наставити јер су они једини друштвено-политички фактор против кога власт ништа не може, имају симпатије већине у народу и постепено крње бирачко тело власти. Али у том случају све што се ради треба да буде стављено у функцију другог начина да се смени ова власт, а то је да се победи на изборима.
И на овом месту опет чујем многобројне гласове који се са правом питају: каквим изборима у Вучићевом времену власти? Ако нема прелазне Владе која би омогућила слободне изборе, на таквим изборима нема смисла учествовати јер су они унапред покрадени – сви знамо ту аргументацију. Међутим, рекли сте да нисте спремни на вишедневну генералну блокаду читаве Србије и да немате треће решење како до смене актуелне власти, дакле, остаје нам да идемо на изборе и победимо Вучића чак и у неравноправним условима. Како је то могуће?
И ту је ново руководство Двери понудило одговор кроз ауторски текст потпредседника Двери Зорана Павловића од 20. марта ове године у коме је истакнута потреба за политичком артикулацијом протеста након 15. марта јер су грађани преломили на страну против власти. Проф. Павловић је ту најпре предложио заједнички притисак студената, опозиције и грађана да се дође до прелазне Владе која би омогућила слободне изборе, а онда и заједнички договор о изласку на изборе. Тај договор би свакако морао да садржи укључење студентског покрета у обуку за чланове бирачких одбора као једини начин да се спречи изборна крађа од стране власти, а могао би да донесе и њихово укључење у комплетне изборе односно формирање студентске изборне листе иза које би стала комплетна опозиција и сви опозиционо оријентисани грађани, што би довело до изборне победе и формирања прелазне Владе заобилазним путем. То је свакако боља опција од друге две исто тако могуће: да студентски покрет подржи једну листу опозиције или да се направи мешовита изборна листа студената и опозиције. И то су опције о којима је писао проф. Павловић у својој храброј анализи, коју су као и потоње саопштење Председништва Двери на исту тему медији апсолутно прећутали. Разуме се да се у сваком случају могу очекивати крајње нефер изборни услови и изборна крађа од стране власти како би се спречио њихов реални пад, али то нас опет води на улице и у генералну блокаду Србије до признања изборних резултата. Дакле, овај режим нам ништа неће мирно предати и за своју слободу, демократију и правду у Србији мораћемо се сами изборити.
Не верујете у овај сценарио? Одлично, вратимо се на почетак текста и окренимо се хитно генералној блокади читаве Србије по узору на РТС на више дана или недеља, колико год буде потребно да власт падне. Нисте ни за то спремни? Онда се спремите за још неколико година под Вучићевом влашћу јер докле год траје пат позиција он остаје на власти.
Ово све изречено су само јавно изречена приватна размишљања која никога не обавезују. Сигуран сам да студентски покрет може да буде много креативнији од мене и да ако већ нити један од ова два начина за смену актуелне власти није прихватљив изнедри трећи који ћемо сви подржати, кренути у акцију одмах и коначно успети у свеприсутној жељи и нади да дође до пада власти – што пре то боље.
Извор: Правда
