Након што је Више тужилаштво у Београду покренуло предистражни поступак како би испитало њене наводе да полицијски инспектор Слободан Миленковић, који је ухапсио власника привредног добра Јовањица, и сам „ради“ дрогу, посао су предузели таблоиди. Нова оптужба, овог пута са насловне стране Српског телеграфа, окривљује га за сарадњу са Дарком Шарићем, првостепено осуђеним вођом криминалне организације која тргује кокаином. То се дешава у тренутку док решење о Миленковићевом премештају са места начелника Одељења за дроге београдске полиције месецима стоји непотписано, а полиција одбија да уради процену његове безбедности.
Све ово има за циљ како би се Миленковић приморао да одустане од предмета Јовањица, сматра Мирослав Алексић, потпредседник Народне странке који годинама уназад говори о овом случају и његовом политичком контексту.
„Власт жели да сломи Слободана Миленковића. Циљ је извршити ону количину притиска која ће га приморати на сарадњу како би сутра и он, попут Дијане Хркаловић, дао интервју порталу Објектив и оптужио кога год да затреба“, каже Алексић.
Он истиче да власт врши све јачи притисак на Миленковића, знајући да се ближи дан када ће он сведочити у предметима Јовањица 1 и Јовањица 2.
„Миленковићево сведочење у овим предметима је кључно. Он је полицајац који је водио читаву акцију и уколико би он одустао цео случај би пропао. Из тог разлога се и одуговлачи са предметом Јовањица 1, а у предмету Јовањица 2 је дванаест пута одложено припремно рочиште. Власт купује време добро знајући да би сведочење припадника безбедносних структура окривљених у предмету Јовањица 2 водило нужно до политичких налогодаваца“, каже Алексић.
У оптужници за предмет Јовањица 1, чије делове су објавили поједини медији, инспектор Миленковић је до детаља објаснио како је дошло до хапшења Колувије и понудио опис онога што су полицијски службеници пронашли када су са њим отишли на плантажу Јовањица.
„Када су ушли у просторије ’Јовањице’ наишли су на нешто што није виђено у целој Европи – фабрика марихуане на 12 хектара са најсавременијом опремом која може да постоји у овом тренутку“, Миленковићеве су речи које се цитирају у оптужници.
Оптужбе које је на Миленковићев рачун изнела Дијана Хркаловић, савршено се уклапају у стратегију коју је Колувијина одбрана заузела од првог главног претреса. То и не мора да изненађује када се зна да Колувија и Хркаловић деле браниоца – члана Гланог одбора СНС-а Владимира Ђукановића.
Сам Колувија, али и његови браниоци, инсиситрали су пред судом да је на привредном добру Јовањица легално произвођена индустријска конопља, али да је полиција конфисковала биљке, а потом произвела 1,6 тона канабиса који је доказни материјал. У ту сврху су и пуштане информације да су рачуни за струју на Јовањици наставили да буду астрономски и након Колувијиног хапшења или прављена фама око чињенице да је забрањен приступ плантажи.
И Бојан Елек, заменик директора Београдског центра за безбедносну политику истиче да му, гледано са стране, делује да је циљ хајке на Миленковића како би он „дигао руке“ од случаја.
„По истом моделу вршен је притисак и на Дијану Хркаловић. Развалачена је по таблоидима, до оног тренутка док није ангажовала Владмира Ђукановића. Сада се очигледно жели исти резултат и у овом случају“, каже Елек.
Скорашњи напади на Миленковића нису први тог типа. Напротив, он је већ у два наврата испитиван у Сектору унутрашње контроле, а подвргнут је и полиграфском испитивању које је, како су пренели медији, прошао. Ипак, претходних пута Миленковић је, заједно са колегом Душаном Митићем, оптуживан да је покушао да убеди Предрага Колувију да за вођу операције окриви Андреја Вучића, брата председника Србије.
Када је Колувија у октобру прошле године у интервјуу свом браниоцу Владимиру Ђукановићу поновио ове оптужбе, тадашњи директор полиције Владимир Ребић их је јавно одбацио као бесмислице. Због овога је и Ребић саслушан у Сектору унутрашње контроле заједно са Миленковићем и Митићем, а недуго затим је и отишао на годишњи одмор. Са годишњег одмора право је отишао у пензију, а на избор новог директора се и даље чека.
На питање постоји ли онда неко ко би стао у заштиту Слободана Миленковића, Бојан Елек нуди скептичан одговор.
„Тешко. То свакако неће учинити његове колеге или полицијски синдикати који ни раније нису реаговали у сличним ситуацијама. Не очекујем веће интересовање за овај случај ни од европских инстутуција, иако је Европски парламент у извештају о напретку нотирао аферу Јовањица као нешто што би ваљало истражити. Најзад, не видим ни да би ова ужасна ситуација у којој се нашао један полицијски инспектор била довољна за масовнију реакцију грађана“, каже Елек.
За Мирослава Алексића, јавност је последња линија одбране инспектора Слободана Миленковића.
„Грађани морају да схвате да се ово не тиче само Слободана Миленковића, па чак ни случаја Јовањица. Уколико им пође за руком да сломе, ухапсе или отпусте Слободана Миленковића онда више ниједан полицајац неће радити свој посао и поступати по закону, већ ће искључиво поступати по налозима врха власти“, закључује Алексић.
Извор: Данас
