Док западни политичари хушкају и убеђују руководство у Кијеву да може, и треба, да на бојном пољу победи руску војску, са фронта стижу сасвим другачије информације.
Британски лист "Индепендент" објавио је разговор са украјинским војницима који тврде да је рат на истоку Украјине "пакао на земљи". Они су испричали да је њихов главни проблем то што нису могли да подигну главу из ровова због интензивне артиљеријске ватре руске армије. Осим тога, украјинске јединице немају довољно муниције.
Из изјава украјинских војника се види да се гине много више него што саопштавају у Кијеву. Рањенике су могли пребацивати само ноћу кад утихне артиљеријска ватра противника.
И док војници причају отворено о паклу на земљи, у Кијеву и даље шире оптимизам. Начелник главне управе украјинске војне обавештајне службе Кирил Буданов је изјавио да ће њихове јединице прве значајније победе имати већ у августу. Буданов категорично тврди да ће украјинска војска доћи на границе са Русијом које су биле 1991. године. По мишљењу Буданова, рат ће се завршити идуће године.
Како у Кијеву планирају да изведу моћну контраофанзиву у августу са морално сломљеном армијом, тешко је објаснити. Чак ако им ускоро Запад да далекоментну артиљерију, то није довољно да се пробије линија на фронту.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) July 5, 2022
И кад би хтеле западне земље, до августа Украјина не може да добије толико тенкова колико јој треба да би могла да води офанзивни рат против Русије. Наравно да се такви губици одражавају на морално стање украјинске војске. Руководство у Кијеву може да мобилише резервисте и неискусне младиће који објективно не могу да ратују са руском професионалном армијом.
Председник Украјине Владимир Зеленски јавно полемише са онима на Западу који кажу да би Украјина морала да да територијалне уступке Русима и тако закључи мир.
"Успели смо да ућуткамо оне који су говорили да треба да се сложимо са Русима око територијалних уступака. Чуваћемо свој територијални суверенитет и никакве територије не желимо да дамо", казао је министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба.
Радна група за преговоре
Московски политиколог Николај Силајев, из Московског државног института међународних односа, каже да је сада јасно да руководство у Кијеву не жели да се врати за преговарачки сто, већ жели да настави рат.
Наравно да на ставове украјинског руководства битно утичу изјаве руководилаца земаља чланица НАТО, који понављају да ће подржавати Украјину докле год буде требало. Осим тога, сада у Кијеву и не размишљају да Русија буде један од гараната њене безбедности, већ Московски политиколог Силајев каже да није реално очекивати да ће сада неко са Запада дати Кијеву такве гаранције да ће због њих ући у рат против Русије.
Наравно да на ставове украјинског руководства битно утичу изјаве руководилаца земаља чланица НАТО, који понављају да ће подржавати Украјину докле год буде требало. Осим тога, сада у Кијеву и не размишљају да Русија буде један од гараната њене безбедности, већ су све наде усмерене ка НАТО.Радну групу која би требало да направи документ о гаранцијама безбедности Украјине води бивши генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен заједно са руководиоцем председничке администрације Зеленског Андрејом Јермаком. Први део тог документа би требало да буде готов до краја овог месеца.
Једно је неспорно да, барем засад, ни у Кијеву, ни на Западу, више нико не спомиње Русију као једну од земаља гараната безбедности Украјине. Последњи пут се са представницима Русије о томе говорило 29. марта у Инстанбулу. Али, после пола месеца у Кијеву су од свега тога одустали, наравно под притиском Запада, пре свега Вашингтона и Лондона.
Московски политиколог Силајев каже да није реално очекивати да ће сада неко са Запада дати Кијеву такве гаранције да ће због њих ући у рат против Русије.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) July 5, 2022
Наде из Лугана
Дводневни састанак европских политичара 4. и 5. јула у Лугану, на коме се разговарало о обнови Украјине, пробудио је наду да ће река инвестиција и новца за обнову стићи са Запада. Главну улогу би требало да има Светска банка. Сва та активност која би требало да уследи назива се савременим "Маршаловим планом", попут онога када се обнављала Европа после 1945. године. Економски саветници Зеленског тврде да Украјини за обнову треба око 750 милијарди долара.
Кијев: Како они могу, а ми не
Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг изјавио је јуче, после церемоније потписивања протокола о приступању Шведске и Финске Алијанси, да ће те две државе дати снажан и важан допринос том војном савезу. Поручио је да је то историјски дан за Шведску, Финску и НАТО, за евроатлантску безбедност.
Како је рекао, "брутална инвазија Русије на Украјину" нарушила је мир у Европи, те је зато важно да сви "заједно стоје у овом опасном тренутку наше историје". Како је рекао, приступни протоколи који су данас потписани морају бити ратификовани у 30 националних парламената.
Такође је указао да је ово најбржи процес приступања у историји НАТО досад, јер је прошло само седам недеља од подношења захтева до потписивања приступних протокола.
- Председник Путин покушао је да затвори врата НАТО, ми сада показујемо да врата НАТО остају отворена, позивајући два блиска и високо цењена партнера, Финску и Шведску, да постану пуноправне чланице - рекао је он.
Реагујући на вест о новим чланицама НАТО, портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Министарство одбране Русије има планове за безбедност земље ако дође до ширења НАТО-а.
— Дневне Новине Правда (@NovinePravda) July 5, 2022
"Такве опције се разматрају, и то не чини Кремљ већ Министарство одбране", рекао је Песков.
Министар спољних послова Украјине Дмитриј Кулеба затражио је од Запада да одговору како то Финска и Шведска могу да постану чланице НАТО, а Украјина не може.
Московски професор политичких наука Александар Гусев каже да постоје четири главна разлога зашто Украјина не може сада да постане чланица тог војног блока. Први је што НАТО не жели да уђе у отворени ратни сукоб са Русијом. Други је што би улазак у НАТО изазвао општу кризу безбедности у Европи. Треће, око 40 одсто грађана Украјине је против уласка у НАТО. Четврти разлог је што Украјина не испуњава стандарде НАТО.
Професор Гусев истиче и да водеће европске земље нису за улазак Украјине у НАТО. Све то изазива револт у Кијеву и осећај да их је Запад увукао у рат против Русије, која из дана у дан заузима нове украјинске територије.
Шта је нови војни циљ Русије погледајте ОВДЕ.
Извор: Новости
