ЦИНС открива да је ово политичко оглашавање трајало значајно дуже него што је то законом дозвољено, као и да РЕМ због овог и других прекршаја на Пинку, Првој и Хепију, није поднело прекршајне пријаве.
„Добро вече, добро дошли у емисију ’Александар Вучић – дела говоре’. До почетка изборне тишине остало је још три сата, таман довољно да чујемо завршне речи наших вечерашњих гостију.“ Овим речима су 31. марта водитељке телевизије Пинк најавиле изборну емисију посвећену Српској напредној странци (СНС) и њеном лидеру Александру Вучићу.
У скоро пуна два сата, колико је емисија трајала, „завршне речи“ изнели су бројни гости међу којима и премијерка Ана Брнабић, прва кандидаткиња на листи СНС-а за парламентарне изборе Даница Грујичић и кандидат за градоначелника Београда Александар Шапић. Око седмог минута из фрижидера у студију изашао је Вучић, баш као у изборном споту. Судећи по реакцијама, публика у студију га није очекивала, али је излазак поздравила громким аплаузом.
Ознака „закупљен термин“, која се с времена на време појављивала у горњем левом углу екрана, упућује да је програм плаћена промоција напредњака.
Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) открива да је телевизија Жељка Митровића прекршила Закон о оглашавању јер је емисија трајала значајно дуже него што је дозвољено.
Наиме, Закон дозвољава највише 12 минута реклама у једном сату.
Ово се односи и на политичко оглашавање, објашњава Тамара Бранковић из Центра за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА). Без обзира да ли га телевизија назива „изнајмљени термин“ или „плаћени простор“ – мора стати у 12 минута. Пошто је овај предизборни закупљени термин трајао дуже, додаје, у питању је прекршај.
На питање зашто је уопште важно да ограничимо политичке рекламе, Зоран Гавриловић из организације Биро за друштвена истраживања (БИРОДИ) објашњава да је у питању пропаганда.
„Што је пропаганда дужа, бирачи имају све мање могућности да дођу до релевантних информација које ће им омогућити да гласају у складу са својим интересима, а не по вољи онога ко прави пропагандне садржаје.“
Двосатна промоција, оцењује Гавриловић, СНС-у је повећала шансе за победу 3. априла:
„Поента је била да оно бирачко тело које сигурно гласа за СНС, а то је бирачко тело које гледа пре свега Пинк, не остане код куће већ изађе на изборе, јер је Вучић имао идеју да победи у првом кругу“.
БИРОДИ је кроз истраживање из 2019. године доказао јасну статистичку везу између гласања за СНС и гледања ТВ Пинк.
РЕМ жмури на СНС фрижидер
Емитовање закупљених термина дуже од петине сата су прекршај телевизија, које контролише Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ).
ЦИНС открива да се РЕМ жалио на Пинк Прекршајном суду у Београду због скоро 500 прекршаја у марту (за све врсте оглашавања), међутим не и на Вучићеву емисију.
Ње нема на списку неправилности који је РЕМ објавио на сајту, у вести о поднетим прекршајним пријавама. ЦИНС је информацију додатно проверио у суду. Нашли смо да је тог дана РЕМ контролисао Пинк до поноћи, међутим ову грешку, од 21 до 23 часа, наводно није уочио.
„Чини ми се да би се могло говорити о заташкавању тог прекршаја“, сматра програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић.
Још један аргумент за тврдњу Ненадић проналази у мањку информација о последњих десетак дана кампање. Наиме, РЕМ пред сваке изборе објављује периодичне извештаје о мониторингу током изборне кампање. Ове године, извештај је доступан закључно са 20. мартом, а изборна тишина је почела с почетком априла.
РЕМ до објаве текста није одговорио на питања ЦИНС-а зашто се спорни догађаји нису нашли на списку прекршаја.
Ово није први пут да Пинк приликом политичког оглашавања прекорачује дозвољену минутажу. Током кампање за парламентарне изборе 2020. године је преносио две Вучићеве онлајн конференције које су трајале преко 20 минута, о чему је ЦИНС већ писао.
Због тих конференција ЦРТА се жалила РЕМ-у. Стручна служба је потврдила да је у питању прекршај Закона о оглашавању и, према подацима ЦРТЕ, РЕМ је поднео прекршајну пријаву.
„Пробијање“ дозвољених 12 минута Бранковић оцењује као манипулацију и заобилажење законских оквира:
„Делује да медији не хају за то што ће да прекораче то време, ако већ могу и имају пара да плате казну која се креће између 300.000 и два милиона динара“.
Извор: CINS
