У завршној речи, заменик Вишег јавног тужиоца Никола Ускоковић тврдио је да је доказано да је Зоран 2. априла 2016. године, око 17 сати у близини канала који се налази у насељу Црвенка у Борчи, код електричног стуба број 220, на свиреп и подмукао начин убио своју супругу.
- Предлажем да суд окривљеног огласи кривим за кривично дело тешко убиство и осуди на максималну казну затвора, као и да му одреди притвор, с обзиром на то да је за кривично дело за које му је стављено на терет прописана казна затвора преко 10 година, а начин извршења и тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности која може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка. Узнемирење јавности траје у континуитету, од момента извршеног кривичног дела, па и у овом моменту доношења првостепене пресуде - навео је тужилац.
У завршној речи, он је изјавио да сматра да је доказано да је Зоран Марјановић био свестан када је супрузи задао осам рана по глави, са осам удараца металним предметом, као и да је смртоносне повреде задао јер је то хтео. Повреде су, како је навео, нанете у кратком временском раздобљу, док је Јелена још била жива.
- Свирепост убиства доказује се вештачењем Комисије вештака, којим је утврђено да је убиство извршено на грозан начин, који изазива гнушање околине, као и због чињенице да је Јелена убијена уз наношење физичких и психичких болова и патње, и то док је била при свести, па све до губитка свести тек у самом каналу. Жртви је причињен бол и непотребна патња која превазилази патње које прате свако лишавање живота, док је извршилац показао упорност у томе да је убије на свиреп начин, па чак и да је уживао у томе - тврди тужилац, и истиче да радње које је Зоран Марјановић предузео пре и после злочина указују да је супругу убио на лукав, препреден начин, тако што је на превару искористио поверење покојне супруге и намамио је да се спусти у подножје насипа, ка каналу, док је њихово дете, тада шестогодишња девојчица, остала на насипу.
- Пре него што је Јелену лишио живота у каналу, у 16.38 сати Зоран Марјановић је свесно искључио свој мобилни телефон и постао недоступан даљем регистровању базних станица мобилне телефоније. Након убиства, телефон је поново укључио у 17.04:28 часова и поново постао доступан, односно регистрован од стране базних станица. У 19.35 часова у ПУ за град Београд УКП Осмо одељење пријавио је нестанак оштећене, покушавајући да прикрије своје радње извршења и по доласку полицијских службеника учествовао у потрази за оштећеном симулирајући забринутост за њен нестанак - навело је тужилаштво, тврдећи да је нелогично да је Зоран само 15 до 20 минута од растанка са Јеленом узнемирено позивао њен број, а потом и полицију јер је то "животно неуобичајено".
- Више јавно тужилаштво сматра да је одбрана окривљеног нелогична, неживотна и манипулативна, јер он кроз своју одбрану навлачи сумњу на себе. Тако је, поред свега осталог, животно неубичајено да неко пријављује нестанак супруге која је отишла да трчи на насип, што је редовно чинила, а на који је и он дошао са дететом - наводи тужилаштво и у анализи осталих доказа наводи да сматра да је биолошко-трасолошким вештачењем утврђено да је покушано уклањање трагова крви Јелена Марјановић са задњег седишта Зорановог "мерцедеса".
Извор: Курир
