Новости наводе да је последњим одлукама ЕУ погазила сопствена правила, а која и даље примењује на Београд. 

Тако је у случају Украјине и Молдавије потпуно прецртано и заборављено правило да земље са нерешеним територијалним споровима могу само да сањају о приближавању Бриселу, док је за Србију услов свих услова да нормализује односе са Приштином, тачније да призна  косовску државу.

На то лицемерје Брисела указао је и председник Србије Александар Вучић, објашњавајући да је Украјина стекла статус кандидата по принципу "кипарског модела" док у случају Србије то нису дозвољавали ни да се помене. 

И шеф дипломатије Никола Селаковић поручио је да се Србији стално шаљу поруке да ЕУ већ има једну земљу чланицу са територијалним спором у ЕУ, да им више нису потребне такве земље и да се на Србију неће примењивати кипарска методологија. А сада је Кијев експресно добио статус кандидата у својим међународно признатим границама у оквиру којих је и члан Уједињених нација.

"Кипарски модел" практично значи замрзнути конфликт, при чему би две стране "признавале" једна другу онолико колико је неопходно за нормално функционисање територије, али практично би постојала два паралелна система.

Професор Бојан Милисављевић, који је шест година био у преговарачком тиму за приступање Србије Европској унији, каже, за "Новости", да је очигледно да Брисел има различите критеријуме за различите државе које прилазе чланству, иако су они формализовани још од Копенгашких критеријума па надаље:

"ЕУ не примењује једнако те критеријуме. Један очигледан пример је био када су са Приштином закључили Споразум о стабилизацији и придруживању пре неколико година. Тај споразум је ступио на снагу чином потписа, а у случају Србије је требало пет година да ступи на снагу од парафирања - од 2008. до 2013. Потрошили смо пет година за ратификацију потписаног споразума, а тзв. Косово није. Када је реч о 'кипарском моделу', кад би ЕУ имала воље она би могла да прихвати чињеницу да и ми имамо замрзнути сукоб и да са нама настави преговоре без поглавља 35, у којем је и нормализација односа са Приштином", рекао је Милисављевић.

С друге стране, и ова промена методологије преговарања је исто проблематична. Кад уђете у утакмицу са неким, онда се правила не мењају. А они током трајања преговарачког процеса потпуно мењају тај процес, уместо поглавља уводе кластере, убацују нове услове.

Професор Милисављевић додаје да је очигледно да прво, ЕУ нема јасну стратегију проширења, и друго, да примењује двоструке стандарде, што све говори да је њено проширење више политички него правни процес.

Тај став заступа и директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић. Он за "Новости" каже да је изненадна примена "кипарског модела" на Украјину и Молдавију, које имају бројне територијалне, политичке и економске проблеме, а Кијев још и рат на територији, показала да више нема ни говора о минимуму стандарда за чланство, а које је установила сама ЕУ. 

"Бриселска администрација и политичке елите водећих земаља Уније овим су потпуно оголиле да одлуке доносе искључиво из уских геополитичких интереса, а не на основу уређеног система. Њих не занима ни политичка ни економска ситуација у овим земљама, владавина права, као што их није занимало ни у случају Бугарске и Румуније које су 2007. волшебно пуштене у ЕУ, знајући да нису испунили ни минимум стандарда зацртаних Солунским процесом. Ово показује и да је одувек циљ био да ЕУ буде политичко крило НАТО, односно брана утицајима из Москве", рекао је Карановић. 

Двоструки аршини и за Српску

У процесу приступања ЕУ не примењује двоструке стандарде само на Србију, већ и на Босну и Херцеговину, где је често незамисливо оно што је важило и важи за друге земље. Огњен Карановић каже да је и БиХ, као и Србија, у групи оних који су стално под неким уценама, претњама и казнама Брисела, јер тамо постоји Република Српска коју најмоћније западне земље желе да ослабе, чак и укину.

"Такође, ако ћемо право, Србија и нема територијални проблем, јер Косово је део Србије. Ако Брисел то посматра као главну препреку нашем придруживању, у реду, остајемо на путу интеграција док год не промене ту одлуку", навео је Карановић.

Орвелову '’Животињску фарму'’ на српски начин прочитајте ОВДЕ.

Извор: Вечерње новости