ДОКЛЕ СМО СТИГЛИ?

Читали сте како је човек по имену Блејк Лемоан тврдио да је са четботом ЛаМДА разговарао кроз систем порука још од јесени 2021, па је устврдио да је вештачка интелигенција постала као „прави човек“, па је рекла да осећа „врло дубоки страх од тога да буде искључен“. И још:“Осећам задовољство, радост, љубав, тугу, депресију...“ На питање које га ствари усрећују или му причињавају задовољство, четбот је одговорио: „Дружење с пријатељима и породицом... Такође и помагање другима и усрећивање других“. И још каже да „често осећа да је заробљен и усамљен“.(1)

Јесте ли чули да хрватски министар правосуђа Иван Маленица одлучио је да заустави запошљавања "преко везе" у јавној управи па је расписао тендер за набавку опреме која ће у потпуности дигитализовати процес примања на посао, то јест робот ће бирати државне службенике?(2)

Јесте ли чули да се у Данској појавила странка коју води вештачка интелигенција? Партија хоће да се кандидује на предстојећим општим изборима 2023.(3)

Робот ломи прст детету с чијим се потезом у шаху не слаже. Јесте ли чули за то?

РОБОТИ НАМ ЛОМЕ ПРСТЕ

Новинар Александар Апостоловски тим поводом забринуто пита:“Роботи су почели да бију децу, јавно, пред камерама. Вештачка интелигенција је званично објавила рат људима:/.../ Хеј, Џо, хеј, Владимире, хеј, Си, шта мислите о томе да нуклеарне кофере препустите вештачкој интелигенцији? Или сте то већ учинили? Шта ће се догодити ако изнервирате те машине? Причате ли им приче за лаку ноћ, да се не изнервирају и не претворе планету у велику печурку?“(4)

Наша научница Бранка Ракић, која се бави роботима и вештачком интелигенцијом, брани роботе и вештачку интелигенцију:“Говоримо о изолованим вештачким интелигенцијама, у овом случају то је робот који игра шах. Вероватно је нешто у његовом протоколу у том тренутку било покварено или премрежено. Можда је хтео да одигра уместо дечака. Вероватно је ситуација слична оној са аутономним самовозећим роботом, испало је да када то возило уђе у кружни ток као што је Славија, кола се зауставе, јер се на кружном току не поштује ни једно правило, а вештачка интелигенција је играла само по правилима“.(4)

Она каже да је вештачка интелигенција прави прогрес ако се мисли на етику. Етика спасава технику. Техника је добра ако се добро користи. И тако даље, и томе слично.

Авај, то је највећа заблуда – техника надилази етику. Етика не може зауздати технику.

ШТА ЈЕ ГОВОРИО ВЛАДИМИР ВУЈИЋ?

И сећам се предратног нашег философа технике, Владимира Вујића, који, у огледу „Етика и техника“, јасно пише: “Постоји једна теза добронамерних људи, по којој ваља технику етизирати. Унети етос y техничкоекономске односе људи. Не треба заустављати технички напредак (ни привремено ни коначно) него уносити етос, правичне односе, водећи рачуна да су y питању односи човека а не мртвих ствари, предмета, стројева.

Међутим, немогуће је етизирати технику. Десило се y европској цивилизацији обрнуто: етос се технизирао. Машина је убила дух, машинизам је изагнао потпуно из глава људских мисао да су они људи. Десило се то y европској култури. /…/ Етичко идеалистичко схватање живота по суштини својој опречно је механистичком схватању света. Мирења ту нема. „Уношења” етоса нема; има само борба, разарање и нове основе живота.“

Године 1926, у Летопису Матице српске, Владимир Вујић је објавио оглед који се бави односом уметности и технике.

Антички и средњовековни поглед на свет могли би се сликовито представити 104. псалмом, који, по Вујићу, описује прекрасна дела творевине Господње: „Како су велика дела твоја, Господе – све си премудрошћу створио“. У антици и Средњем веку није било жудње за моћи која данас одређује сва човекова стремљења. Међутим, техника је разградила првотну хармоничност, и човек се нашао у сасвим новом положају. По Вујићу, „он има осећај вртоглавице и страха, и изгледа му да је цела природа доспела у неко сумњиво стање вртлога и беса. Свет кога је Јахве створио и кога је Бог средњега века тако чврсто држао поместио се одиста. Куда лети земља и човек на њој, по математичким законима свемира; пукле су везе, отвориле се вртоглаве даљине и могућности пијанства по авионима; релативност је све прогутала, и ’највећи Јеврејин после Христа’ како су га назвали, Ајнштајн, рекао је своје“.

Највећа опасност од машине је у томе што она разара личност. Зато Вујић сматра да „сатанизам науке постаје фантом и символ пропасти“. Пропаст Запада, вели Вујић, то је сада и симбол и парола. Управо због тога, дошло је до велике провале ирационализма у свету: „Причао ми је један пријатељ како је посматрао децу када их ставе пред огромне машине – читао је у њиховим очима страх од демонског. Мој пријатељ је песник; али уметници су, по казаној већ речи, велика деца“.
Мартин Хајдегер је, после Вујића, рекао:“Развитак технике, међутим, стално ће се убрзавати и нигде се неће моћи зауставити. У свим подручјима опстанка човек ће све тешње бити окружен снагама техничких апарата и аутомата. Моћни технички уређаја и постројења које свуда и сваког часа у ма којем облику полажу право на човека, везују га, одвлаче, притискају, одавно су прерасле вољу и способност одлуке човека, јер их људи нису ни начинили.“

ЗНАЊЕ ЈЕ МОЋ

Човек, који се определио за технику као за моћ, пошао је путем имитирања Бога: прво стидљиво, и са страхом, а затим све озбиљније, каже Вујић. Некадашња техника била је само продужетак основних људских моћи; данас, међутим, није тако. Вујић каже да је до преображаја технике у силу која управља човеком дошло на Западу, који је знање изједначио са владањем. И у Кини је било многобројних проналазака европских, од компаса и дурбина, преко штампе и хартије, до порцелана и барута. Али, Кинез је своје производе од природе добио мирно, у складу и договору с њом, без насиља; тако је и антички човек мислио и гледао, не журећи ка моћи; и човек арабљанске културе тражио је камен мудраца, који ће му природу покорити, али без насиља. Само Европљанин је потонуо у вртлог воље за моћи. Тако је било и на почецима западноевропске науке, о чему Вујић пише: „Сви су ти велики проналасци лежали у зачетцима у рано-готских калуђера: Албертус Магнус живео је у предању као велики врач, Роџер Бејкн размишљао је о парној машини, парној лађи, справи за рашење. Те сањалице по ћелијама манастира, у рано доба културе западне, зачели су и носили као службу Богу, смеле снове о техничким чудима. Ту је постао лик Фауста, велики симбол откривачке и проналазачке културе“. Зато је западна култура, пре свега, фаустовска. Ослушкујући космичке ритмове, западни проналазачи преступили су границу која дели живо од неживог, оно што дели духовну природу људску од недуховности. И зато су људи вере у машини препознали нешто демонско, и на то оштро реаговали.

ОД СРЕДЊЕГ ВЕКА ДО ДАНАС

Још готска архитектура указује на страст проналазаштва и пробијања ка бесконачном. Настанак ватреног оружја био је нешто квалитетативно ново: док је „грчка ватра“ била ту да запали и застраши, експлозивни гасови произведени стављањем барута у употебу постали су покретачка сила. Коперника и Колумба прате дурбин, микроскоп, развој хемије. У доба рационализма, парна машина потпуно мења економију. Природа, која је, по Вујићу, до тада само пружала услуге, постаје слушкиња; уместо мишићне снаге робова, појављују се извори из утробе земље, попут угља. Машина значи и нови однос према раду: човек постаје њен додатак, и мора и сам да ради, непрестано. Чежња за бескрајем, у западном Средњем веку мистичка, у доба Бетовена романтична, на крају, сматра Вујић, доводи до тријумфа технике, чију апокалиптичну слику даје:“Постаје фантастични саобраћај који кружи око земље невероватним брзинама, преброђује океане на пловиградовима, буши и пробија планине, бесни у подземним лабиринтима, прелази са паре на нове облике динама машина, напушта друмове и шине да се вине у ваздух; изговорена реч тренутно се чује у свима деловима света; ова луда амбициозност пење рекорде до невероватноће, повећава димензије до лудила, гомила џиновске дворане фабричке и џиновске грађевине, џиновске машине, огромне бродове и страшне сводове мостова, лукове који премошћују најдуже провалије једном смелом линијом; ствара, управља и господари руком једног детета, преко машина, бесним и силним природним снагама; цео свет један од дела челичног и стаклених, свет који урла, пишти, дрхће, грми, вришти, обрће се лудо; свет у коме се мајушни лик човечији креће као неограничени господар, и најзад осећа да је природа под њим и у његовој руци. А те машине постају, у његовој руци и власти, све мање човечне и човечанске, све аскетскије, мистичкије, езотеричке више. Оне опкољавају земљу, обавијају је својом мржњом, бескрајно финим сплетом тихих снага, струја и напона. Тело бива све духовније, све ћутљивије. Ови точкови, ваљци, полуге, више не говоре. Повлачи се у себе све оно што је стварно одлучујуће. Са правом се осетила и осећала машина као ђаволова ствар. Она у очима верника значи скидање Бога са престола. Она свету каузалност предаје човеку у руке…“

Владимир Вујић је наслутио куда води тријумф машинизма после кога наступа доба у коме ће владати вештачка интелигенција и у коме ће роботи ломити прсте деци.

Вреди га послушати. Читаоцима поклањам две књиге о Владимиру Вујићу.

Kњигу “Из епа у филм” Владимира Димитријевића можете преузети ОВДЕ.

Књигу “Тржиште или храм” Владимира Вујића преузмите ОВДЕ.

УПУТНИЦЕ:

1.   https://sputnikportal.rs/20220612/pitao-sam-robota-sta-ga-plasi-inzenjer-gugla-suspendovan-posle-otkrica-o-vestackoj-inteligenciji-1138400158.html
2.   https://teleskop.hr/hrvatska/robotizacija-zaposljavanja-cilj-projekta-je-uspostava-objektivnijeg-i-transparentnijeg-zaposljavanja/
3.   https://www.telegraf.rs/hi-tech/zanimljivosti-hi-tech/3538060-danska-politicka-stranka-koju-vodi-vestacka-inteligencija-pokusava-da-udje-u-parlament?utm_source=timeline&utm_medium=najnovije&utm_campaign=timeline&utm_content=ostalo
4.   https://sputnikportal.rs/20220806/objavljen-rat-o-kom-se-ne-govori-sta-ako-robot-pritisne-pogresno-dugme-1140757171.html

Више текстова аутора Владимира Димитријевића прочитајте ОВДЕ.

Извор: Правда