"Током недавне посете Београду (3. јуна), министар спољних послова Никос Дендијас поновио је да позиција Грчке остаје непромењена и да не намерава да призна независност Косова", рекао је амбасадор одговарајући у писаном интервјуу за Танјуг на питање да ли су оправдана очекивања Приштине да ће Грчка бити прва од пет пресоталих чланица ЕУ која ће признати Косово.
Он је поводом појачаних дипломатским активности Приштине у разговорима са грчким званичницима усмереним на признање Косова, рекао да Атина одржава добре односе са властима у Приштини, нарочито у области економије и трговине, као и да сарађује у оквиру регионалних организација у Југоисточној Европи.
На питање ли је упознат са ранијом изјавом министарке спољних послова привремених приштинских институција Донике Гервале да постоји могућност да пет чланица ЕУ које то нису учиниле, колективно признају независност Косова, а да ће Атина бити прва и да ли је Атина под притиском да то уради, амбасадор истиче да не зна за такву могућност.
"Она заправо и не постоји", каже он и додаје да "Грчка није ни под чијим притиском".
Амбасадор подсећа да је шеф дипломатије Никос Дендијас током недавне посете Београду, поновио да Грчка, подржава дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ.
"Заједно са другим чланицама ЕУ, Грчка у потпуности подржава напоре Мирослава Лајчака и цени његов рад. Надамо се свеобухватном споразуму Београда и Приштине како је то и предвиђено закључцима Савета ЕУ, а у складу са правним тековинама ЕУ", каже Ђакофотакис у писаним одговорима на питања Танјуга која су му упућена прошлог месеца.
Он додаје да Атина верује да ће успешан исход дијалога повећати безбедност и просперитет Западног Балкана.
На констатацију Танјуга да тренутна криза јача потребу регионалних иницијатива, попут Отвореног Балкана и питање да ли и интензивирање сарадње у оквиру иницијативе Квадрилатерала која обухвата Грчку, Бугарску, Румунију и Србију може бити одговор на растућу кризу, истиче да је сарадња у Квадрилатерали успорена је услед пандемије.
"Сада када се ситуација побољшава, има простора да верујемо да ће нови састанак бити одржан ускоро. Овај формат сарадње може да побољша нашу координацију и промовише и интерконективност у свим његовим формама, доприносећи тако економском расту нашег региона и ближем контакту наших грађана", рекао је он.
Указује да је недавно покренут грчко-бугарски интерконтектор (ИГБ), гасовод за природни гас од великог значаја за диверзификацију и енергетску безбедност у Југоисточној Европи, а који би требало да почне са испорукама у наредних пар месеци.
На почетку ће транспортовати гас из Азербејџана преко гасовода ТАП. До краја следеће године моћи ће да се користи и плутајући терминал за складиштење и регасификацију течног природног гаса у Александрополису, објашњава он.
"Србија је већ изразила интересовање да диверзификује своје изворе снабдевања енергије. И она ће моћи да добија азербејџански гас преко гасовода ТАП и терминала ТПГ. Али прво треба да се заврши српско-бугарски гасни интерконектор", рекао је он.
Како истиче, терминал течног природног гаса (ТПГ) у Александрополису је веома значајан пројекат за енергетску безбедност Југоисточне Европе јер диверзификује руте снабдевања енергије и осигурава нормалан доток гаса у регион и он ће бити потпуно оперативан до краја 2023. године.
На питање да ли постоји могућност укидања роминга за српске туристе у Грчкој, амбасадор каже да влада у Атини охрабрује провајдере мобилне телефоније да смање цене, али да због закона ЕУ не може да наметне такве мере да наметне компанијама које пружају услуге мобилне телефоније.
Ко је могући премијер Србије, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
