Током јануара његов захтев да се домогне позиције сведока-окривљеног је одбијен, али је у својој намери успео пре неколико дана и то захваљујући информацијама и доказима које је дао о новим злочинима групе међу којима је, и ликвидација Миљковићевог кума Мирка Којића Које (46).
Лалић је детаљно описао и појаснио злочине групе обухваћене досадашњом истра гом и оптужницом у којима је и сам учествовао. Тужилаштво за организовани криминал тада је сматрало да су "греси" оптуженог ИТ стручњака језивог осмеха већи од онога што је понудио за нагодбу.
Лалић је у међувремену одлучио да исприча и нове детаље и то посебно оно што зна о другим до сада неистраженим ликвидацијама. Према незваничним информацијама, инвеститор са Звездаре Мирко Којић Која, који се води као нестао и даље, отрован је, а потом су његови остаци уништени у индустријској машини за млевење меса у кући страве у Ритопеку.
Реч је о куму Марка Миљковића који је био један од оптужених за убиство његовог другог кума Властимира Милошевића.
- Какав сам ја краљ! Убио сам два кума - ухваћена је Миљковићева преписка преко "Скаја".
Лалић је наводно сада испричао и зашто је убијен Којић, а помиње се да су се Беливук и Миљковић плашили јер много зна о њима, а били су одлучили и да му отму послове са изградњом објеката на Звездари.
- Најинтригантнија је Којићева улога у убиству на шинама. На основу антрополошке анализе стојећег снимка над зорних камера у Улици 27. марта, где се догодио зло чин, утврђено је да у Милошевића на шинама, како се сумња, пуца Миљковић. Хице му, иако је већ рањен, испаљује директно у главу и тако га "оверава". Беливук је према подацима истраге био у аутомобилу који је купио Којић - наводи извор из истраге.
Врло брзо после злочина Беливук и Миљковић су ухапшени, али је Којић успео да побегне. За убиство Милошевића судило се свој тројици, Којићу у одсуству, али су им изречене ослобађајуће пресуде.
О инвеститору са Звездаре и Миљковићевом куму у то време се врло мало знало. Последњи пут о њему се чуло када је ухапшен на аеродрому у Сарајеву 25. марта 2019. године по потерници Србије и то управо због убиства на шинама. Изручен је нашој земљи, али је убрзо пуштен јер је утврђено да је правоснажно ослобођен оптужби.
- После неколико месеци у Београду се Којићу изгубио сваки траг. У прво време се мислило да се опет склонио, али је онда његов нестанак и званично пријављен. Стизале су информације са улице да је убијен - каже извор из истраге.
Наводно му је отров стављен у храну. Кад је преминуо у стравичним мукама, одлучили су да тело уклоне тако што су и њега самлели, а остатке бацили у Дунав.
Окривљени Лалић, према незваничним сазнањима, од самог почетка је слао сигнале да је спреман на сарадњу са полицијом и тужилаштвом. После хапшења, почетком фебруара прошле године, у првом тренутку је одбијао да одговара на питања, али чим су стигли први докази, добављени преко заштићене апликације "Скај", одлучио је да проговори. На последњем појављивању у суду, током припремног рочишта, Лалић се поред Бојана Хрватина и Николе Спасојевића изјаснио да је крив.
- Лалић је дао све од себе да се заштити. Навео је да је све радио по налозима Беливука и Миљковића и да није смео да им се супротстави јер их се плашио. Детаљно је описао хијерархију и ко је шта радио, како се понашао, ко је наређивао и смишљао монструозности. Испричао је и разлоге отмица и бруталних ликвидација. Говорио је и о сарадницима из полиције, али и других државних органа - рекао је извор упућен у дешавања.
Трећи сведок окривљени на оптужници, која броји тридесетак имена, заузима високо пето место. Наводи се да је завршио ИТ факултет, а током испитивања у Тужилаштву за организовани криминал, као и у МУП Србије, навео је да је незапослен, али да тргује биткоинима на берзи и да месечно зарађује око 1.300 евра. До сада није био осуђиван.
- Лалић се терети да је починио кривична дела удруживање, седам тешких убистава, отмицу и нелегално држање оружја. Он је после свега изразио и кајање - истиче извор близак истрази.
У оптужници се наводи да су припадници групе Беливука и Миљковића жртве киднаповали, а потом их пребацивали у "кланицу"у Ритопеку где су убијани. Жртве су клали и давили, али и усмрћивали ударцима у главу.
Страховали од сведочења
Мотив убиства Којића је и даље врло нејасан.
- Зна се, међутим, бар према ономе што причају блиски сарадници групе, да је "смртну пресуду" донео Миљковић као и у многим другим случајевима. Сматрао је да може да преузме његове послове у области грађевинарства, а из неког разлога је страховао да би могао да им науди када је реч о убиству Милошевића јер је једини поред Беливука знао све детаље - наводи извор из истраге.
Извор: Курир/Новости
