О бесплатним вртићима, државним и приватним, председник Србије Александар Вучић размишљао је уочи избора, образлажући ту идеју жељом да мотивишу родитеље да имају више деце.
„Желимо да олакшамо родитељима и да држава преузме сву бригу на себе. Још размишљамо и нисмо донели одлуку, али вероватно би то могло да крене од 1. септембра. Имали бисмо 70 милиона чистог губитка, али бисмо тиме добили социјалну инклузивност и мање деце на улицама“, говорио је Вучић средином фебруара.
На питање да ли их је било ко позвао на разговор овим поводом од тада, председница Самосталног синдиката предшколског васпитања и образовања Босиљка Јовановић за Данас каже да синдикат нико ништа не пита о темама о којима би морали да их консултују, попут преговора о цени рада, па је изостао дијалог и о овоме.
А уместо бесплатних вртића Јовановић каже да је до синдиката стигла незванична информација о могућем поскупљењу обданишта, али да званичну потврду о томе нису добили.
Она подсећа да је крајем прошле године ступио на снагу нови правилник о мерилима за утврђивању економске цене вртића са идејом да цене вртића буду уједначене на територији целе Србије. С обзиром на поскупљења намирница које се користе за исхрану деце, Јовановић очекује и корекцију цене боравка деце у предшколским установама.
У неким приватним вртићима су већ најавили повећање цена од јесени.
Ни обећање о увођењу јединствених уџбеника за националне предмете – српски језик и књижевност, историју и географију које би издавао државни издавач Завод за уџбенике, није испуњено, на радост оних који су овакав потез с правом тумачили као политизацију образовања и тенденцију државе да пише своју верзију историје.
Иако је било планирано да сви уџбеници буду написани до децембра 2021. и да потом послати на одобравање, како би стигли за школску 2022/23. годину, од почетне идеје се није одмакло јер Скупштина Србије није усвојила измене Закона о уџбеницима, које је, према сазнањима Данаса, Министарство просвете припремило.
Докле се стигло са целом причом јуче нисмо добили одговор из Министарства просвете.
Подсетимо, увођењу јединствених уџбеника за идентитетске предмете није претходила анализа тренутног стања на тржишту која би указала мањкавости постојећих школских књига, већ је ова идеја пласирана у политичке сврхе у тренутку када се у јавности водила дебата о филму „Дара из Јасеновца“.
Највиши државни функционери су се утркивали у изношењу неистина које се и данас могу чути у многим медијима блиским власти – да уџбенике историје у нашој земљи пишу странци, те да се у њима прећуткују информације о страдању Срба, посебно у Јасеновцу који је недавно поново у центру пажње јавности због неуспешног покушаја председника Вучића да посети овај меморијални комплекс посвећен жртвама усташких злочина из Другог светског рата.
Извор: Данас
