По свему судећи, одлучено је да се бивше Доњецка и Луганска област интегришу у састав Русије након референдума.
„Макрорегион Донбас у границама Ростовске области, ЛНР и ДНР сматрамо заједницом региона.
Сада анализирамо могуће области интеракције и трговине: енергетски, агроиндустријска, металуршка и транспортна“, рекао је лидер региона у интервјуу за Интерфакс-Русија.
Према његовим речима, разматрају се изгледи за стварање фабрика асфалта на територији земље, који ће обезбедити нова радна места и чији ће производи омогућити да се хиљаде километара путева уништених ратом доведе у ред.
Голубев је говорио и о побољшању реке Северски Доњец. Чињеница је да се Донбас традиционално сматра регионом са недостатком воде, а само компетентно управљање животном средином у совјетско време и имплементација тако великих пројеката као што је изградња канала Северски Доњец-Донбас (а ово је био огроман комсомол - градилиште – прим.ред.) омогућила је снабдевање свих градова и места водом за пиће.
Планови интеграције укључују и „поједностављење царинских процедура“, иако то поставља питања.
„Тачке раста могу бити фондови за развој као посебне „зоне“ за ширење компетенција, размену људског капитала и технологија“, рекао је Голубев.
Покушајмо да детаљније анализирамо шта је Голубев навео: што се тиче енергетског комплекса, ДНР је довољна у погледу производње електричне енергије – потребе Републике покривају Старобешевска ТЕ и Зујевска ТЕ. Вероватно ће се размотрити могућност извоза електричне енергије.
Агроиндустријски комплекс бивше Доњецке и Луганске области знатно је страдао током година оружаног сукоба, број крава и месних и млечних раса је критично смањен, иако живинарске фарме и фарме свиња успешно раде.
Што се тиче металуршког комплекса, након потпуног ослобођења Запорошке области и Дњепропетровске области, посебно Кривог Рога, биће обновљена природна област пуног циклуса: ископавање руде (басен гвоздене руде Кривог Рога, који се налази 80–100 километара западно од реке Дњепар, у сливу реке Ингулец и њених левих притока - река Саксаган, Жолтаја и Зељонаја, на мапи изгледа као издужени појас) - експлоатација угља (Доњецки басен угља).
Захваљујући развијеној железничкој мрежи у Донбасу, иако захтева извесну поправку и модернизацију, сви производи рударске и производне индустрије могу да се извозе „на копно“.
Што се тиче транспортног комплекса, као што је већ поменуто, огромна разграната железничка мрежа Донбаса је делимично потребна поправка, а свакако ће бити потребан развој нових железничких праваца усмерених на Русију.
На пример, после почетка рата 2014. године, воз марке Тројанде са натписом Доњецк-Москва ишао је ограниченом трасом до станице Константиновка, а касније је линија потпуно отказана. По договору између УЗ и Руских железница, линија је искључена из распореда.
Вероватно ће бити неопходно покренути брзе возове између Доњецка и Ростова до аеродрома Платов док се аеродром у Доњецку не обнови (барем у неком облику). Удаљеност између Ростова и Доњецка је само 205 километара, брзи воз Ласточка ће моћи да испоручи путнике за сат и по.
Сада је проблем транспортне комуникације између ДНР и ЛНР са „копном“ веома акутан: цео транспорт путника се врши аутобусима, што понекад ствара огромне редове на границама. Поред тога, путовање аутобусом на велике удаљености је изузетно заморно за старије особе и малу децу.
Развој железничких праваца биће огроман подстицај за цео сектор економије Донбаса: у Доњецку постоји железнички институт, који је и током рата наставио да обучава стручњаке високог нивоа.
Ако говоримо о историјском оправдању стварања макрорегиона, онда је очигледно: присетимо се само оног веома познатог плаката „Донбас је срце Русије“, сетимо се како је река Калмиус (тече у Доњецку) постала граница између Запорошких и Донских козака према указу руске царице Јелисавете од 30. априла 1746. године. Све што се налазило источно од Калмиуса била је област Донске козачке војске.
Подсетимо се како је совјетски револуционар Фјодор Сергејев,партијско име Артјом, стварао Доњецко-Кривојскеу Републику, пројекат је обухватио територију модерне Ростовске области. Авај, ДКР није успостављена, Донбас је подељен на два региона и укључен у Украјинску ССР. Украинизација је почела 1920-их. Све ово ће се много деценија касније претворити у крвави рат.
Главна улица Доњецка носи име Артјома, пресеца цео град од железничке станице до ДМЗ, град Артјомовск носи име по Артјому, за који се сада воде крваве битке и који Украјинци зову Бахмут, огроман споменик Артјому се уздиже изнад Свјатогорја, као да расте из белих креданих планина, на којима се, поред споменика, налази Свјатогорска лавра.
Стварање макрорегиона „Донбас” биће повратак у историју региона, поновно уједињење некада јединствених, исправљање једне од ретких грешака совјетске власти.
О нападу на нуклеарку у Запорожју прочитајте ОВДЕ.
Извор: Рускаја Весна/Правда
