Од почетка рата у Украјини из разумљивих разлога под лупом светске јавности нашли су се политички, економски и војни односи Русије и Народне Републике Кине, али су у запећку остале релативно необичне и мало познате везе најмногољудније земље света са трећом по величини републиком бившег Совјетског Савеза.
Пред рат, трговинска размена између четрдесетомилионске европске земље и азијске државе са преко 1,4 милијарде становника је достигла око 11 милијарди долара годишње захваљујући у великој мери глобалном пројекту кинеске владе "Појас и пут".
То је могуће тумачити двојако: као недовољан биланс с обзиром на људски и материјални потенцијал с којим располажу и комплементарност двеју привреда, али и као одличан резултат с обзиром на претходни нижи ниво билатералне економске размене и корупцију и политичку нестабилност у Украјини, нарочито након преврата у Кијеву и руског преузимања Крима.
Кина је 2019. године претекла Русију и постала највећи спољнотрговински партнер Украјине. Пекинг је свој позитивни трговински салдо првенствено остваривао кроз продају машина и робе широке потрошње, док је за потребе свог огромног тржишта из Украјине добављао кукуруз, јечам, пшеницу и сунцокретово уље. Илустрације ради, око 30 процената кукуруза који је Кина увезла последњих година дошло је из Украјине.
У житарицама, рудом и фабрикама оружја богату бившу совјетску републику Кинези су пред пандемију 2019. инвестирали 150 милиона долара: у пољопривредне пројекте, саобраћајну инфраструктуру и ветропаркове. Кинези су са градским властима у Кијеву склопили уговор да граде нову (четврту по реду) линију метроа, дугу 20 километара и вредну две милијарде зелених новчаница, а поверен им је и посао развоја телекомуникационе инфраструктуре у Украјини, у чему је предњачио гигант "Хуавеј", који је постављао инсталације за 4Г мрежу.
У кинеским очима, Украјина је била географски врло битно саобраћајно, транспортно чвориште у склопу плана по којем је роба произведена у другој економији света требало да копненим путем, железницом буде масовно пребацивана у Европу и Русију.
Украјина је, због ниских трошкова живота и високог нивоа образовања, била и релативно омиљена дестинација Кинеза за студирање у иностранству, те је просечно годишње угошћавала око пет хиљада академаца највеће земље Далеког истока.
Раст америчког утицаја на владу у Украјини задао ударац њеним односима с Кином
Да све не протекне глатко између две државе међусобно удаљене осам хиљада километара постарали су се украјински безбедносни органи. Они су на тражење Вашингтона спровођењем криминалне истраге о корупцији замрзли куповину већинског удела у државном предузећу за производњу мотора за ракете, дронове, хеликоптере и авионе са седиштем у Запорожју "Мотор Сич", због чега је купац, пекиншка компанија "Скајрајзон" затражила правду пред Сталним арбитражним судом у Хагу, подневши одштетни захтев против владе у Кијеву у износу од чак четири и по милијарде долара.
Наиме, кинеска корпорација је 2017. склопила споразум са произвођачем из Запорожја, по којем је требало да преузме 41 посто његових деоница и у његове фабрике у Украјини инвестира 250 милиона евра, након чега би и у кинеском граду Чонгћингу било подигнуто постројење за склапање и одржавање мотора за хеликоптере.
"Мотор Сич", који је до припајања Крима својим производима углавном снабдевао руску армију, на радост америчке администрације 2021. године декретом председника Володимира Зеленског је национализован.
Тиме је кинеска компанија, коју је америчка влада ставила на црну листу кинеских фирми које раде за потребе армије и које треба ометати у пословању из безбедносних разлога, и дефинитивно истиснута из Запорожја, чиме је Пекингу био препречен пут за набавку важних војних технологија из области аеронаутике које му, упркос савезничким односима, ни Москва није била вољна да уступи.
Кинеска војна моћ много дугује набавкама наоружања и регрутацији стручњака из Украјине
Тако долазимо до аспекта кинеско-украјинских односа о којима се ван те две земље мало зна. Наиме, мотори поменуте украјинске компаније уграђивани су у кинеске хеликоптере и авионе, а то је само делић војне сарадње између две земље која је процветала током деведесетих, након распада Совјетског Савеза и која би се најбоље могла описати као будзашто распродаја украјинске (совјетске) технике и људства.
Кина је сиромаштво и друштвено превирање, оличено у расту корупције и дивљој приватизацији, који су задесили совјетске просторе и посебно Украјину искористила за јефтину набавку војних технологија које су јој недостајале, првенствено у областима као што су производња ракета и ракетног горива, војних бродова, транспортних авиона и мотора за летелице, али и израде оклопних возила и тенкова.
Не само што су Кинези свој први носач авиона "лијаонинг" који је ступио на дужност 2012. добили тако што су из украјинског бродоградилишта у Николајеву 1998. откупили незавршени совјетски брод "варјаг" и исти касније доградили и опремили, већ су они у Украјину на полигон за обуку НИТКА на Криму слали своје пилоте који су добили задатак да се оспособе за службу на том дивовском пловилу.
Сматра се и да су кинески заводи током деведесетих и две хиљадитих регрутовали преко две хиљаде украјинских инжењера, хемичара и физичара који су радили у совјетским државним предузећима из области одбране и нагло остали без посла или примања током друштвеног и економског хаоса деведестих. Кинески политичари и војни стручњаци нису крили задовољство багателном "бербом" стручњака за чије скупо школовање треба и по више од десет година.
Наравно, Кинези нису били једини који су се окористили насталом ситуацијом, јер су украјински војни стручњаци ухлебљење пронашли и у другим државама као што су Израел и Немачка, а када је Азија у питању, и у Сингапуру.
Но, Кина је у односу на друге такмаце у јагми за украјинским мозговима током деведесетих имала ту предност што је као комунистичка земља имала већу политичку сарадњу са совјетском елитом, односно, боља познанства.
Мада жетва совјетских стручњака војне индустрије није била ограничена само на Украјину, та пространа држава на обали Црног мора је по стицању независности на својој територији наследила, сматра се, око трећину капацитета совјетске наменске индустрије.
Односно, поседовала је постројења у којима су произвођени ратни бродови, транспортни авиони, тенкови и оклопна борбена возила, радари и друга електроника, као и бројне пројектантске институте и заводе за одржавање наоружања и опреме, па је зато била посебно привлачна политичком и војном естаблишменту најмногољудније земље света.
Народној Републици Кини би зато сигурно највише одговарало када би се конфликт између Москве и Кијева брзо завршио, не само због политичких и економских притисака које на њу врше САД и њени савезници који виде паралеле између Украјине и Тајвана и због глобалног поремећаја у снабдевању енергентима и храном, већ и због реализације сопственог мегапројекта "Пут и појас свиле", односно инвестиција у Украјини и транспорта кинеске робе за европски континент копненим путем.
Како ће изгледати запад Русије са Донбасом, сазнајте ОВДЕ.
Извор: РТС
