Када га није било на стовариштима, било га је преко синдиката. Сада га више нема ни код њих. Добављачи с којима су синдикати раније склапали уговоре о куповини угља на рате масовно обавештавају синдикалне поверенике да им се то више не исплати, потврђују из Удружених синдиката Србије „Слога”, који су пре два дана тражили од владе да се ограничи цена огрева. Они сматрају да су за драстично поскупљење свих врста огрева криви искључиво појединци који су осетили да могу спекулативним методама доћи до лаког и брзог профита.
Шта год да је кумовало овој ситуацији, последњих месец и више дана бележе се рекордни скокови цена свих енергената. Угаљ је поскупео за чак 130 одсто. Цена гаса је отишла на више од 2.000 долара за 1.000 кубика, а било је дана када је мегават-сат струје био скупљи и за 600 евра. Они који ових дана обилазе стоваришта угља скоро да то раде узалуд јер ни уз много среће неће наћи довољно овог огрева. Количине које стигну су на кашичицу. То потврђује Смиља Чубровић, власница стоваришта „Крека”, истичући да угља једноставно нема. Велика је потражња, али је тотални поремећај на тржишту, а цена је са сваком доставом све већа. Објашњава да је угаљ из рудника скупљи за око осам до 10 евра. Поскупео је превоз због скока цене горива, и то за око два евра по тони. Ту је још и царина, транспорт до стоваришта… Угаљ „пљевља” је од Нове године поскупео два пута. За грађане на стовариштима ове године неће бити ни угља из Колубаре и Костолца јер им је потребан за производњу струје. Већ неко време на стовариштима нема ни угља „бановића”, а и када га има, тона се креће од 17.000 до 18.000 динара плус превоз, док је „пљевља” око 15.000 динара без превоза. Једино нешто редовније стиже „лигнит”, каже Чубровић.
ЕПС-у је у овом часу приоритет да обезбеде што више угља за рад термоелектрана, мање количине ићи ће на слободно тржиште, али само за приоритетне потрошаче, као што су болнице, топлане и неке установе. Влада је одобрила ЕПС-у да до краја 2023. увезе четири милиона тона угља како би се обезбедио несметан рад обреновачких термоелектрана, које покривају половину потреба за струјом у земљи.
Они који имају могућност да се греју на дрва чији је извоз влада ограничила могу их купити махом код приватних препродаваца, и то по цени у облицама и до 12.000 динара. Посебно је висока цена у Војводини, цепана дрва у палетама и до 25.000 динара, а тону пелета од 50.000 до 60.000 динара, и то искључиво за готовину. Уредбом владе покушавају да се спрече критичне несташице настале услед повећаног извоза.
Да ли ће ограничавање цене пелета на 38.000 динара по тони помоћи онима који га користе за грејање и да га ипак купе, видеће се наредних дана, када се очекује нормализација на овом тржишту. Протеклих месеци било је много проблема у набавци овог огрева па су цене код појединих трговаца ишле и до 45.000 динара, што је за 80 одсто скупље него прошле године. Према подацима Привредне коморе, у Србији тренутно послује 86 произвођача пелета. Тврде да су од Нове године знатно смањене испоруке сировине, што је у комбинацији с порастом цене електричне енергије, цене горива и челика, потребних за производњу, допринело да пелет у великој мери поскупи.
Зорана Михајловић, министар енергетике, потврдила је да предстоје активности да се помогне „Србијашумама” како би било довољно сировог дрвета. Инспекција ће контролисати и пелетаре и складишта, јер не може да се дозволи да неколико стотина хиљада домаћинстава пређе да се греје на струју због проблема с другим енергентима, рекла је она.
О демографској одбрани Србије прочитајте ОВДЕ.
Извор: Политика
