Када се у Далмату пробудио дух, презрео је све светско, напустио свој чин у војсци, узео свог јединца Фауста и с њим кренуо у предграђе Цариграда, код породице светог Исакија, где су обојица постали свештеници.
Преподобни Далмат је прво био официр цару Теодосију Великом, који га је врло ценио и поштовао. Касније је, ради Бога, презрео све световно, па оставио жену и децу и само са сином Фаустом отишао код преподобног Исакија.
Преподобни Исакије је у предграђу Цариграда имао манастир. Тамо је Далмату и Фаусту дао монашки чин, а они су водили веома богоугодан живот, препун подвига и испосничких мука.
Кад је преподобни Исакије зашао у дубоку старост и предосетио да се ближи крај његовог живота, позвао је црквену дружину и на место игумана поставио је преподобног Далмата, по чијем имену је цела породица добила назив далматска.
Далмат је живео толико испоснички да је једном провео четрдесет дана без хране, а постом и молитвом је победио демонску силу.
Преподобни Далмат је водио борбу и против видљивих демона – јеретика несторијанаца, који су хулили Пречисту мајку Божију. Био је помоћник светим оцима на Трећем Васељнском Сабору, одржаном у Ефесу за време царовања Теодосија млађег. Тиме је Далмат стекао љубав цара и светих отаца, па је проглашен за старешину манастира.
Након што је угодио Богу, у дубокој старости се представио к Њему. Тако је и његов син, преподобни Фауст, након што је прошао сваки богоугодни подвиг и провео живот у испосништву, прешао у бесмртни живот.
Како су Далмат и Фауст напустили породице због љубави према Христу, обичаји везани за данашњи дан налажу да одете у цркву, запалите свећу и помолите се овим светитељима за очување мира и слоге у породици.
Извор: Медији
